Riba se smatra jednom od najzdravijih namirnica na svetu, bogatom korisnim hranljivim sastojcima poput omega-3 masnih kiselina, vitamina D, E, A, vitamina iz grupe B, kao i važnim mineralima. Preporučuje se da se riba nađe na našim trpezama barem dva do tri puta nedeljno jer doprinosi zdravlju srca, mozga i celokupnog organizma. Ipak, mnogi nisu svesni da nisu sve vrste ribe podjednako korisne. Neke popularne vrste, koje se često nalaze na tržištu, mogu zapravo naneti više štete nego koristi našem zdravlju.

Koje vrste ribe su najpreporučljivije za konzumaciju?
Preporučuje se unos riba kao što su skuša, haringa, polak, bakalar, losos, smuđ, sardine i tunjevina. Ove ribe su bogate omega-3 masnim kiselinama, zdravim proteinima i vitaminima, te predstavljaju odličan izbor za balansiranu ishranu.

Pangasius
Pangasius je riba koja je vrlo popularna zbog svog blagog ukusa i niske cene, ali ona gotovo da nema omega-3 masne kiseline koje su toliko važne za zdravlje. Pangasius dolazi iz Vijetnama i uzgaja se u velikim rezervoarima gde ribe žive u veoma skučenim i često nehigijenskim uslovima. U takvim uslovima, ove ribe ne mogu da se prirodno razmnožavaju, pa uzgajivači koriste hormonske injekcije kako bi podstakli njihov rast. Hrane ih ribljim brašnom, sojom i kasavom, zbog čega se sumnjivi sastojci unose u organizam konzumacijom ove ribe.

Škampi
Škampi su često cenjeni zbog visokog sadržaja proteina, ali masovni uzgoj škampa izaziva brojne probleme. Veoma je važno obratiti pažnju na njihovu pripremu, jer mnogi zaboravljaju da očiste crnu traku na leđima koja sadrži mulj. Takođe, škampi mogu doprineti povećanju lošeg holesterola, pa ih treba konzumirati umereno i voditi računa o poreklu.

Tilapija
Tilapija je još jedna popularna riba poreklom iz Azije, koja se često uzgaja u bazenima zagađene vode. Da bi se postigao brzi rast, u njen uzgoj se uključuju hormoni i razni dodaci. Tilapija ima visok nivo arahidonske kiseline, koja spada u omega-6 masne kiseline. Čest unos ove kiseline može izazvati zapaljenja, povećati rizik od srčanih oboljenja i ubrzati starenje ćelija.

Nilski smuđ
Ova riba sadrži dosta proteina i vitamin A, ali ima vrlo malo omega-3 masnih kiselina i sadrži palmitinsku kiselinu. Iako ima nekoliko korisnih sastojaka, prisustvo palmitinske kiseline može doprineti povećanju lošeg holesterola (LDL) i može negativno uticati na kardiovaskularno zdravlje.

Butterfish
Butterfish, poznat kao leptir riba, sadrži opasnu oleinsku kiselinu, koja u sebi sadrži estri voska. Česta konzumacija ove ribe može dovesti do probavnih smetnji poput dijareje, mučnine i povraćanja zbog njene teške svarljivosti.

Sve ove informacije naglašavaju važnost biranja vrste ribe koju jedemo. Nije svaka riba jednako korisna, iako na prvi pogled sve ribe deluju kao zdrav izbor.

BONUS TEKST

Da li ste znali da smeh ima stvarno lekovite efekte na telo i um? Kada se smejemo, naš mozak oslobađa endorfine, hormone sreće, koji smanjuju osećaj bola i poboljšavaju raspoloženje. Štaviše, čak i samo očekivanje smeha može da poveća nivo endorfina i doprinese smanjenju stresa. Osim što pomaže u borbi protiv stresa, smeh pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem jer ubrzava rad srca i poboljšava cirkulaciju, što je kao mini vežba za srce.

Još zanimljivije, smeh je zapravo društvena aktivnost koja ima korene u ljudskoj evoluciji. Antropolozi veruju da su rani ljudi koristili smeh kao način da ojačaju veze unutar zajednice, jer smeh povezuje ljude i stvara osećaj zajedništva. Istraživanja su pokazala da se ljudi češće smeju kada su u društvu drugih, a ne kada su sami, što dokazuje da je smeh jedan od ključnih načina da se povežemo s drugima.

Uz sve te prednosti, stručnjaci savetuju da u svakodnevni život uključimo više smeha – bilo kroz humorističke filmove, druženje s prijateljima, ili jednostavno uživanje u zabavnim situacijama.