U današnjem članku vam pišemo na temu Merkelovog ćelijskog karcinoma, jednog od najređih, ali i najopasnijih oblika raka kože. Dok se o melanomu i drugim češćim tipovima raka kože često govori, o ovom obliku se zna vrlo malo. A ipak, on nosi ozbiljne rizike jer se širi brzo i teško ga je lečiti.
Merkelove stanice, po kojima je bolest i dobila ime, nalaze se u spoljašnjem sloju kože – epidermisu. One su posebne jer imaju dvostruku prirodu: ponašaju se i kao nervne, ali i kao hormonski aktivne ćelije. Upravo ta neobična kombinacija čini da kada dođe do oštećenja DNK, promene u njima mogu dovesti do brzog i agresivnog rasta tumora. Bolest je nazvana po lekaru Friedrichu Merkelu, koji ih je prvi opisao.
Iako se radi o veoma retkom obliku raka (oko 2.000 slučajeva godišnje u SAD-u), njegova opasnost leži u tome što napreduje brže od drugih tipova karcinoma kože. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina, naročito na mestima izloženim suncu – na licu, vratu, ramenima i rukama.
Simptomi koje treba ozbiljno shvatiti
Prvi znak bolesti obično je mala, bezbolna kvržica crvene, ružičaste ili ljubičaste boje. Može izgledati bezazleno, ali ono što je čini sumnjivom jeste brz rast i promena oblika. Površina može postati sjajna, a kasnije i da pukne i prokrvari. Vremenom se mogu pojaviti nove promene u blizini, što često zbunjuje pacijente i navodi ih da misle da je reč o bezopasnim kožnim problemima.
Faktori rizika
Glavni krivac za nastanak bolesti jeste UV zračenje – bilo da potiče od sunca ili solarijuma. Međutim, postoje i drugi rizični faktori:
-
infekcija virusom poznatim kao Merkel cell polyomavirus (MCV), koji je prisutan u oko 80% slučajeva,
-
svetla put i sklonost opekotinama,
-
starija životna dob (posebno posle 70. godine),
-
muški pol,
-
oslabljen imuni sistem (kod pacijenata sa drugim ozbiljnim bolestima ili onih na terapijama koje slabe imunitet).
Kako se postavlja dijagnoza
Kada lekar posumnja na Merkelov karcinom, pacijent se upućuje dermatologu. Najsigurnija potvrda dobija se biopsijom – uzimanjem dela tkiva koje se analizira pod mikroskopom. Ukoliko postoji sumnja da se bolest proširila, rade se dodatna snimanja: CT, MRI ili PET. Rak se klasifikuje po stadijumima, od 0 (ograničen na kožu) do IV (rasprostranjen u udaljene organe, poput pluća ili mozga).
Život sa dijagnozom
Dijagnoza Merkelovog karcinoma menja život pacijenta i njegove porodice. Nakon terapije – bilo da je reč o operaciji, zračenju ili imunoterapiji – sledi dugotrajan proces praćenja i kontrola. Pacijentima se savetuje zdrav način života: pravilna ishrana, kretanje, izbegavanje stresa i redovni pregledi kože. Vrlo važnu ulogu igra i psihološka podrška, jer se suočavanje sa ovakvom bolešću retko može izneti samo fizičkom snagom. Emocionalna podrška bližnjih i razgovor sa stručnjacima mogu biti jednako važni kao i lekovi.
Prevencija
Iako se ne može u potpunosti sprečiti, rizik od Merkelovog karcinoma može se znatno smanjiti. Stručnjaci preporučuju sledeće:
-
izbegavanje direktnog sunca u periodima najjačeg UV zračenja,
-
nošenje šešira sa širokim obodom, naočara i lagane odeće koja prekriva kožu,
-
redovna upotreba krema sa visokim zaštitnim faktorom,
-
potpuno izbegavanje solarijuma.
U suštini, ključ je u ranom prepoznavanju simptoma i odgovornom ponašanju na suncu. Merkelov ćelijski karcinom možda jeste redak, ali kada se pojavi, njegovo rano otkrivanje može značiti ogromnu razliku između uspešnog lečenja i teškog ishoda
