Nestanak Dušana “Duška” Kostića, poznatog pevača narodne muzike, predstavlja jednu od najintrigantnijih i najtragičnijih misterija srpske muzičke scene, koja traje više od dve decenije. Njegovo ime postalo je sinonim za talent i emotivnost u muzici, ali njegov život je okončan na veoma potresan način, što je ostavilo trajne ožiljke na njegovim najbližima i obožavaocima. Od 1996. godine, kada je poslednji put viđen, Dušan se izgubio bez traga, a njegove sudbine i okolnosti nestanka do danas ostaju obavijene velom tajne.
U svetu muzike, Dušan Kostić je ostavio značajan trag, naročito svojom pesmom “Sačuvaj tajnu, ljubavi moja”, koju je prvi izveo. Ova pesma, poznata po svojoj dubokoj emotivnosti, često se izvodila i kasnije, naročito od strane pevačice Aleksandre Prijović, koja je svojom harizmom i talentom očaravala publiku. Iako je pesma postala simbol Dušanove sudbine, ona takođe nosi sa sobom priču o njegovim unutrašnjim borbama i tragedijama koje su obeležile njegov život.
- 13.maj 1996. godine obeležen je kao tragičan dan, kada se dogodila nesreća koja je šokirala mnoge. Na Pančevačkom mostu u Beogradu, prema nekim izvorima, Dušan Kostić je odlučio da okonča svoj život skakanjem s mosta. Međutim, ova verzija nikada nije potvrđena, a mnogi sumnjaju u njenu tačnost, ostavljajući prostor za razne teorije i spekulacije o njegovoj sudbini. Mediji su brzo izvestili o ovom događaju, navodeći da je viđen kako skače preko ograde mosta, ali njegovo telo nikada nije pronađeno. Ova misterija dodatno je pogoršana nedostatkom konkretnih dokaza i svedočenja koja bi mogla razjasniti šta se zapravo desilo tog dana.
Interpretacija pesme “Sačuvaj tajnu, ljubavi moja” dobila je novu dimenziju nakon njegove smrti. Ova pesma se transformisala u svojevrsni memorijal, podsećajući sve na Dušanovu tragičnu sudbinu. Aleksandra Prijović je nastavila da je izvodi, dajući joj novi život i duboko emotivno značenje, čime je održavala uspomenu na talentovanog pevača.
- Dušanova supruga, Nevenka “Nena” Kostić, suočava se sa vlastitim demonima vezanim za njegov nestanak. Ona često oseća strah i nesigurnost, posebno kada je u pitanju sigurnost njihovih kćerki. Iako je zabrinuta zbog potencijalnih posledica otkrivanja više detalja o Dušanovoj sudbini, nikada nije javno govorila o ovom teškom slučaju. Na mestu nesreće, pronađeni su Dušanovi lični dokumenti i torbica, ali su bili suvi, što baca sumnju na zvaničnu verziju događaja. Ako je zaista skočio u reku, kako su ti predmeti mogli ostati suvi? To je dodatno zakomplikovalo istraživanje i otvorilo mnoga pitanja koja su ostala bez odgovora.
Nekoliko dana nakon njegove nestanke, stiglo je misteriozno pismo na adrese Nevenke i Duškovih roditelja. Pismo je sadržalo samo rečenicu: “Mnogo vas volim, oprostite mi,” bez potpisa ili dodatnih informacija, što je dodatno potaklo nagađanja o njegovoj sudbini. Ovo pismo je izazvalo još više pitanja i sumnji, ostavljajući porodicu u neizvesnosti o tome šta se zaista dogodilo.
Celo ovo misteriozno poglavlje u životu Dušana Kostića ostaje nerazjašnjeno i izaziva brojne spekulacije. Porodica, prijatelji i obožavaoci i dalje traže odgovore o događajima tog sudbonosnog dana 1996. godine. Postavlja se pitanje šta se zapravo dogodilo, a istovremeno se oseća i nostalgija za jednim izuzetnim talentom koji je izgubio svoj put, ali nikada neće biti zaboravljen u srcima onih koji su ga voleli i cenili njegovu muziku. Tajna njegovog nestanka ostaje jedan od onih tragičnih momenata koji podsećaju na prolaznost života i na to koliko je važno ceniti svaki trenutak.
