Vest o smrti Branislava Kičića, oca poznatog glumca i reditelja Gordana Kičića, potresla je domaću umetničku scenu i javnost. Preminuo je u Kliničkom centru Srbije, a njegov odlazak doživljen je kao veliki gubitak, ne samo za porodicu, već i za filmsku i pozorišnu zajednicu.
- Branislav je bio stvaralac čiji je rad ostavio trajan trag u domaćoj kinematografiji, a njegovi projekti i danas se pamte kao deo kulturne baštine.Njegovo ime se vezuje za značajne filmske i televizijske projekte, među kojima se izdvajaju naslovi kao što su „Na Drini ćuprija“, „To sam ja“ i „Magnet“. Ovi radovi nisu bili samo umetnički izraz, već i svedočanstvo o vremenu u kojem su nastajali. Oni koji su ga poznavali opisuju ga kao čoveka discipline, velike strasti i beskompromisne ljubavi prema filmu. Za njega umetnost nikada nije bila puka profesija, već poziv i način života. Branislav je verovao u snagu filma kao sredstva koje može menjati društvo, postavljati pitanja i nuditi odgovore.
Ljubav prema umetnosti preneo je i na svog sina Gordana, danas jednog od najistaknutijih glumaca u regionu. Gordan je u više navrata isticao koliki je očev uticaj bio presudan za njegovu karijeru. Kao dete, bio je, kako sam priznaje, pun energije i nemira, ali su trenuci mira nastupali kada bi zajedno sa ocem gledao filmove. Branislav je posedovao bogatu kolekciju VHS kaseta, među kojima su se nalazila dela najvećih svetskih autora – od Klod Šabrola, preko Džona Karpentera i Stenlija Kjubrika, do Federika Felinija i Žan-Pjera Melvila. Za malog Gordana to nisu bili samo obični filmovi, već prava škola umetnosti, kroz koju je učio da prepoznaje vrednost, estetiku i snagu glume i režije. Ta filmoteka postala je temelj njegovog stvaralaštva i profesionalnog puta.
Iako je Gordan samostalno gradio karijeru i ostvario velike uspehe, nikada nije krio da je iza njega uvek stajala očinska podrška. Branislav nije bio samo otac – bio je mentor, saradnik i kritičar. Gordan je govorio da mu je otac bio prva adresa kojoj je poveravao sve svoje ideje i projekte. Pre svake odluke, scenario ili plan prolazio bi kroz Branislavljeve ruke. Na snimanju filma „Realna priča“ bio je prisutan od početka do kraja, čitajući scenarije i učestvujući u svakoj fazi rada. Za Gordana je to bilo neprocenjivo iskustvo jer je znao da kraj sebe ima čoveka čiji sud poštuje i kome potpuno veruje.
- Njihov odnos prevazilazio je klasičnu podelu uloga između oca i sina. Bio je to odnos dvoje stvaralaca, međusobno povezanih zajedničkom strašću i ljubavlju prema umetnosti. Branislav je umeo da pruži podršku, ali i da bude najstroži kritičar. Upravo ta kombinacija bezrezervne podrške i profesionalne iskrenosti pomogla je Gordanu da izraste u umetnika kakvog danas poznajemo.
Vest o Branislavljevoj smrti dočekana je sa tugom i poštovanjem. Njegove kolege i poznanici isticali su da je reč o tihom čoveku koji je uvek više polagao na kvalitet nego na prolaznu popularnost. Njegovi projekti i danas inspirišu filmofile, a ono što je posebno dragoceno jeste činjenica da je kroz svoj rad i odnos sa sinom oblikovao i jednu od najznačajnijih glumačkih karijera današnjice. Njegov odlazak nije samo lični gubitak porodice Kičić, već i gubitak za domaću kinematografiju, jer zajedno sa njim odlazi deo jedne epohe u kojoj se film gradio s ljubavlju i vizijom.
Gordan je mnogo puta naglašavao da svaki njegov uspeh na sceni ili u filmu nosi pečat očevog uticaja. Branislav će ostati upamćen ne samo po svom rediteljskom opusu, već i po tome što je umeo da prenese znanje, ljubav i posvećenost. Njegova ostavština neće nestati sa njegovim odlaskom – nastaviće da živi kroz dela koja je stvorio i kroz rad njegovog sina, koji ga i danas ističe kao najvećeg učitelja, kritičara i podršku.
Branislav Kičić se urezivao u sećanja ljudi svojom smirenošću i verom u umetnost. Njegov život i karijera podsećaju da filmovi nisu samo priče na ekranu, već i mostovi između generacija. On je umeo da prenese tu ideju na svoje najbliže, a posebno na sina, koji je danas svedok i nastavljač njegovog nasleđa. Iako fizički više nije tu, ono što je Branislav ostavio iza sebe – ljubav prema umetnosti, nepokolebljivu posvećenost i veru u moć stvaralaštva – nastaviće da inspiriše i živi kroz buduće generacije.
