Vesna Đogani, sada uspešna i ostvarena žena, nikada nije krila odakle je potekla i da je odrasla u veoma teškim životnim okolnostima. Odrasla je u siromaštvu i suočila se s mnogim izazovima koje je doživela kao devojčica, a nimalo lako detinjstvo nikoga nije ostavilo ravnodušnim.
Jedan period svog života Vesna je provela u Zvečanskoj, ustanovi za brigu o deci, gde ju je majka ostavila jer nije bila u mogućnosti da se brine o njoj. Razdvojenost od majke i činjenica da je otac napustio porodični dom po njenom rođenju ostavili su dubok i neizbrisiv trag na njenom srcu i duši.
- Vesna se seća tog perioda kao izuzetno traumatičnog. “Jedno vreme sam bila u Zvečanskoj i to je bila jako velika trauma, sećam se toga iako sam bila baš mala. Sećam se da sam stalno tamo plakala. To vam je kao kad imate dete i ono je bolesno, ima temperaturu, i samo zove: ‘mama, mama,’ a mame nema, nikako da dođe. Tako da je to bilo jako teško za mene.”
Iako razume da je njena majka bila primorana da je ostavi zbog teških životnih okolnosti, Vesna teško prihvata postupak svog oca. “Razumem svoju majku, jer je bila primorana da to uradi, nije mogla da me izdržava i bilo joj je mnogo teško, mnogo je patila u tom periodu. Ali nema opravdanja za oca koji ostavi svoje dete i ne želi da bude ni u kontaktu sa njim.” Ipak, Vesna je oprostila svom ocu, ne želeći da truje svoju dušu negativnim emocijama.
Posle boravka u Zvečanskoj, Vesna je našla utočište kod kumova, koji su je gledali kao svoje dete. “Mama je u tom periodu jako patila, bila je van sebe, zato je na sve moguće načine tražila nekog da me zbrine. Upoznala je naše današnje kumove, to su ljudi koji su radili sa njom u fabrici. Ona je toliko plakala i oni su se sažalili, nisu imali dece, te su me oni izvukli iz Zvečanske i od tada sam bila kod njih.”
Vesna je živela sa kumovima do sedme godine, dok njena majka nije sredila stambenu situaciju. Nakon toga, Vesna se vratila kod majke, ali je stalno bila na relaciji između majke i kumova. “Do sedme godine sam živela sa njima, dok mama nije sredila svoju stambenu situaciju, pa sam tada prešla kod nje, ali sam stalno bila na relaciji majka i kumovi.”
Iako je otac ostavio nju i njenu majku, Vesna je jednom pokušala da stupi u kontakt s njim, ali bezuspešno. “Na nagovor drugarice Katarine sam jednom pokušala da ga okrenem. Našle smo telefon i ja sam pozvala, a javila se njegova tadašnja supruga Vera. Ja sam rekla: ‘Dobar dan, ja sam Vesna, vaš suprug je moj tata. Samo sam želela da vam kažem da ja postojim.’ Ona mi je na to samo odgovorila: ‘Ne, ti ne postojiš. Nemoj više da nas zoveš,’ i prekinula je vezu. Od tada više nisam nikad pokušavala da ga nađem.”
Ovo teško detinjstvo oblikovalo je Vesnu u osobu kakva je danas. Iako je prošla kroz mnogo toga, uspela je da izgradi srećan život i porodicu, prevazilazeći sve prepreke i traume iz prošlosti.
