Tokom vrelih letnjih dana, kada su visoke temperature svakodnevica, mnogi posežu za osvežavajućim voćem poput dinje i lubenice.Međutim, iako su ove letnje poslastice poznate kao zdrave i korisne za organizam, one nisu podjednako bezbedne za sve.
Dinja i lubenica su omiljene letnje poslastice koje osvježavaju, hidriraju i obiluju važnim vitaminima i mineralima. Njihov slatki, sočni ukus često ih čini nezaobilaznim delom svakodnevne ishrane tokom vrućih dana. Ipak, iako ih većina smatra zdravom užinom, postoje određena zdravstvena stanja kod kojih konzumacija ovih voćki može izazvati ozbiljne tegobe, pa čak i dodatno pogoršati postojeće probleme.
Za osobe sa hroničnim bolestima bubrega, dinja i lubenica nisu preporučljive. Obe voćke sadrže visoku količinu kalijuma, minerala koji je kod zdravih osoba lako izlučiv putem bubrega. Međutim, kod onih sa oslabljenom funkcijom bubrega, višak kalijuma može da se zadrži u krvi i dovede do hiperkalemije. Ovo stanje može izazvati ozbiljne komplikacije poput poremećaja srčanog ritma, slabosti mišića, pa čak i srčanog zastoja. Gastroenterolog Bakidžan Ruskululi sa Nacionalnog centra ekspertize u Kazahstanu ističe da „lubenica podstiče mokrenje i jača funkciju bubrega, zbog čega se ne preporučuje osobama sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom da je konzumiraju u većim količinama“.
Osobe koje boluju od dijabetesa, bilo tipa 1 ili tipa 2, takođe treba da budu oprezne. Zbog visokog glikemijskog indeksa, dinja i lubenica mogu naglo povećati nivo šećera u krvi. Za dijabetičare, posebno one koji se već bore sa bubrežnim komplikacijama, ovo može predstavljati dodatni rizik. Stručnjaci savetuju da, ako se ove voćke ipak konzumiraju, to bude u veoma malim količinama i uz prethodnu konsultaciju sa lekarom.
- Kod osoba koje imaju hipotenziju (nizak krvni pritisak), lubenica može izazvati dodatne poteškoće. Poznato je da ima blago diuretičko dejstvo, podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma, čime može dodatno spustiti već nizak pritisak. Posledice mogu uključivati vrtoglavicu, osećaj slabosti, pa čak i nesvesticu, što je posebno rizično tokom vrelih dana kada je dehidratacija češća.
Još jedan zdravstveni problem kod kojeg dinja i lubenica mogu izazvati nelagodnosti je sindrom iritabilnog creva (IBS). Obe voćke sadrže fruktozu i druge fermentabilne šećere iz FODMAP grupe, koji kod osoba sa osetljivim crevima mogu prouzrokovati gasove, grčeve, nadimanje i prolive. Za ljude koji se bore sa ovim sindromom, konzumacija ovih voćki može biti okidač za pogoršanje simptoma.
Ne treba zanemariti ni mogućnost alergijskih reakcija. Osobe koje su alergične na ambroziju mogu iskusiti takozvani oralni alergijski sindrom prilikom konzumacije dinje ili lubenice. Simptomi uključuju svrab u ustima, peckanje usana i oticanje jezika, a u ređim slučajevima mogu se javiti i ozbiljnije alergijske reakcije koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Iako su dinja i lubenica simboli letnje svežine i u većini slučajeva imaju blagotvorno dejstvo na organizam, kod određenih zdravstvenih stanja potrebno je biti veoma oprezan. Osobe koje pate od problema sa bubrezima, dijabetesa, niskog krvnog pritiska, problema sa varenjem ili imaju sklonost ka alergijama, trebalo bi da izbegavaju ove voćke ili da ih konzumiraju samo uz savet lekara. U suprotnom, ono što većini ljudi prija, kod njih može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije i narušiti kvalitet života.
