Rak dojke postaje sve učestaliji problem koji pogađa žene svih uzrasta, a naročito zabrinjavajuće je što se sa njim suočavaju i veoma mlade žene.Žene se obično javljaju lekaru nakon što primete promene tokom samopregleda
Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji je registrovano 4.489 novoobolelih žena i 1.646 umrlih žena od raka dojke. Ipak, ohrabruje činjenica da je rak dojke izlečiv ako se otkrije u ranoj fazi, zbog čega je veoma važno pratiti prve simptome i redovno obavljati preglede. U razgovoru sa dr Simonidom Bobić, onkologom, saznali smo više o simptomima koji mogu ukazivati na ovu bolest.
Rak dojke obično ne boli
Dr Simonida Bobić objašnjava da rak dojke u početnoj fazi često ne daje nikakve simptome. Takođe, mogu se javiti promene na koži dojke, uvlačenje bradavice ili krvarenje iz bradavice. Međutim, u početnim fazama bolesti, rak dojke obično ne izaziva bol, te žene često ne primete nikakve promene pri samopregledu. Rak dojke najčešće se dijagnostikuje pomoću snimanja, poput ultrazvuka, mamografije ili magnetne rezonance. Samopregledi mogu pomoći u prepoznavanju promena, ali u mnogim slučajevima bolest ostaje neprepoznata dok ne dođe do dijagnostičkog pregleda.
„Kada su simptomi bolni, obično se ne radi o malignim promenama, već o benignim kvržicama“, ističe dr Bobić. Kada bolest već pređe u metastatsku fazu, mogu se javiti simptomi poput kašlja ili bola u kičmi, ali to je znak da je rak već uznapredovao.
Značaj redovnih pregleda
Jedan od ključnih faktora za uspešno lečenje raka dojke je rana dijagnoza. Dr Bobić naglašava da redovni pregledi mogu značajno smanjiti rizik od razvoja ozbiljnih stadijuma bolesti. Žene bi trebalo da počnu sa redovnim ultrazvučnim pregledima dojki već nakon 25. godine. Mamografija i magnetna rezonanca su takođe važni, ali ta učestalost pregleda zavisi od saveta radiologa, koji svaki slučaj procenjuje individualno.
Da li je rak dojke nasledan?
Rak dojke može biti nasledan u određenim slučajevima, naročito kod žena koje nose mutacije gena BRCA 1 i BRCA 2. Ovi geni ne utiču samo na rizik od raka dojke, već i na rak jajnika, prostate i pankreasa. Iako postoji veći rizik za žene koje imaju ove gene, nije uvek sigurno da će one razviti rak. Takođe, postoje žene koje nemaju ove mutacije, a ipak obole od raka dojke. Na Institutu za onkologiju u Beogradu postoji genetsko savetovalište koje pomaže ženama u odlučivanju kada treba da urade testove na ove mutacije.
Stres kao ključni uzrok raka dojke
Dr Bobić ističe da stres igra značajnu ulogu u pojavi raka dojke, jer utiče na hormone i krvne sudove. Mnoge pacijentkinje pominju stresne situacije koje su doživele pre nego što su saznale za svoju bolest. Na stres treba obratiti posebnu pažnju, jer može negativno uticati na opšte zdravlje i povećati rizik od razvoja ozbiljnih bolesti.
Faktori koji povećavaju rizik od raka dojke
Prema dr Bobiću, postoje brojni faktori koji mogu povećati rizik od razvoja raka dojke. To uključuje lošu ishranu, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost i nedostatak vitamina D. Dr Bobić posebno ističe značaj vitamina D, naglašavajući da je deficit ovog vitamina povezan sa lošijim prognozama kod pacijentkinja sa rakom dojke. Istraživanja su pokazala da žene sa niskim nivoom vitamina D imaju lošije izglede u lečenju raka dojke.
Prevencija i zdrav način života
Zdrav način života, uključujući pravilnu ishranu, redovno vežbanje i smanjenje stresa, može značajno smanjiti rizik od oboljenja od raka dojke. Dr Bobić savetuje ženama da se pridržavaju ovih principa kako bi smanjile šanse za oboljevanje.
„Važno je da se zdravo hranimo, uklonimo stres iz svog života koliko god je to moguće i redovno se bavimo fizičkom aktivnošću. To su koraci koji mogu pomoći u smanjenju rizika od razvoja raka dojke“, zaključuje dr Simonida Bobić.
Rana dijagnoza, redovni pregledi i zdrav način života ključni su za uspešno lečenje raka dojke, koji je, uz odgovarajuće mere, izlečiv
