Vlado Kalember, legendarni hrvatski pevač koji je ostavio neizbrisiv trag na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije, bio je poznat ne samo po svojim hitovima i uspešnoj muzičkoj karijeri, već i po svom šarmu koji je osvajao srca mnogih žena. Bilo da je nastupao solo ili kao deo popularne grupe Srebrna krila, Kalember je redovno bio prisutan na listama najzgodnijih i najpoželjnijih muškaraca tog vremena.

Njegov privatni život je često bio predmet spekulacija, ali on je vešto uspevao da ga drži dalje od očiju javnosti sve dok nije stupio u brak sa talentovanom violončelistkinjom Anom Rucner.

  • Međutim, jedan period njegovog života nije mogao da prođe nezapaženo. Njegova veza sa poznatom beogradskom koreografkinjom i plesačicom Leposavom Stefanović, poznatom pod nadimkom Lokica, bila je česta tema u medijima.

Lokica, koja je postala poznata zahvaljujući istoimenoj plesnoj grupi “Lokice” i čestim nastupima u popularnom televizijskom serijalu “Sedam plus sedam”, bila je takođe prateća plesna grupa Zdravka Čolića. Iako su neki mediji nagađali da je Lokica imala romantičnu vezu sa Čolom, Kalember je kasnije objasnio da su to bile samo glasine i da su njih dvoje sarađivali isključivo profesionalno.

Kao koreografkinja, Lokica je bila izuzetno cenjena u svetu televizije, pozorišta, i velikih manifestacija, poput zatvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu. Takođe, šest godina je vodila emisiju o zdravom životu na Trećem programu Radio televizije Srbije. Njena veza sa Kalemberom trajala je godinu dana, a o toj romansi pevač je govorio tek godinama kasnije. Iako su oboje bili u centru pažnje, uspeli su da njihova veza ostane u velikoj meri daleko od reflektora medija.

BONUS TEKST

Da li ste znali da je delfin jedno od najinteligentnijih bića na planeti? Delfini su morski sisari poznati po svojoj izuzetnoj sposobnosti komunikacije, socijalnim vezama i visokom stepenu inteligencije. Njihov mozak je, proporcionalno telesnoj masi, gotovo iste veličine kao ljudski, a naučnici veruju da su delfini sposobni za složeno razmišljanje, rešavanje problema, pa čak i izražavanje emocija.

  • Jedna od fascinantnih činjenica o delfinima je njihov sofisticiran sistem za komunikaciju. Delfini koriste zvučne talase kako bi se međusobno sporazumevali, stvarajući širok spektar zvukova poput kliktanja, zvižduka i šištanja. Ovi zvuci služe ne samo za komunikaciju unutar grupe, već i za orijentaciju u prostoru kroz proces eholokacije. Eholokacija im omogućava da “vide” svoje okruženje putem zvučnih talasa, što im je izuzetno korisno u mutnim vodama ili tokom noći.

Delfini su takođe poznati po svojoj društvenoj prirodi. Žive u grupama koje nazivamo “jato” ili “četa”, i ove zajednice mogu brojati od nekoliko pojedinaca do nekoliko stotina delfina. Unutar jata razvijaju jake socijalne veze, a poznato je da pomažu jedni drugima u nevolji. Na primer, delfini su u više navrata zabeleženi kako pomažu bolesnim ili povređenim članovima jata da ostanu na površini kako bi mogli disati. Takođe su poznati po tome što komuniciraju sa ljudima, često pokazujući interesovanje za brodove i plivače.

Pored svega ovoga, delfini su jedina poznata vrsta osim ljudi koja koristi alate. U nekim oblastima, delfini su primećeni kako koriste sunđere sa dna mora kako bi zaštitili svoja njuške dok traže hranu po oštrom morskom dnu. Ova sposobnost korišćenja alata samo je još jedan dokaz njihove neverovatne inteligencije i prilagodljivosti.