Rođen kao Behljuj Behljulji, iz velike i siromašne porodice, prošao je put od dječaka koji istovara džakove u Gusinju do estradnog umjetnika koji pjeva sa dušom i govori iz srca. Beki Bekić jedan od najvoljenijih pjevača narodne muzike na ovim prostorima, godinama unazad gradi karijeru bez ijedne mrlje.
Beki Bekić, poznato ime na estradnoj sceni, već decenijama živi i stvara u Srbiji. Njegovo ime nikada nije bilo povezano sa skandalima, intrigama ili negativnim vestima. U moru priča o estradnim ekscesima, Beki Bekić je uvek bio oličenje dostojanstva, skromnosti i poštenja. Ipak, pre nekoliko godina, i njegov život su potresle velike nepravde.
- Naime, posle više od deset godina života i rada u Beogradu, Beki Bekić je odlučio da napravi važan korak – da kupi nekretninu i trajno se skrasi sa porodicom u glavnom gradu. Izbor je pao na Borču, naselje koje je osetio kao svoje. U znak radosti, organizovao je veselje za prijatelje, rodbinu i poznanike. Međutim, kad je sve trebalo da se završi i formalno – ugovorom o kupoprodaji, Beki Bekić je naišao na neočekivanu prepreku.
Dobio je odbijenicu, dokument koji je u sebi nosio suštinsku poruku diskriminacije. Kao razlog odbijanja kupovine navodilo se da nije dozvoljeno zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti jer se nosilac prava svojine menja u korist lica druge nacionalnosti, što navodno izaziva “nespokojstvo i nesigurnost kod građana druge nacionalnosti”.
Potresen do srži, Beki Bekić nije krio tugu i razočaranje:
„Nikada nisam krio da sam Albanac, ali sam uvek ponosno isticao da sam poreklom iz Gusinja, iz Crne Gore. Jugoslovenski sam orijentisan, uvek sam se borio za zajedništvo. Kada mi je stiglo zvanično obaveštenje preko advokata, plakao sam kao dete. U Beogradu, gradu u kojem sam izgradio život, karijeru, grad kome sam dao sebe, u kom sam ostavio srce – nemam pravo da kupim stan?“
Beki Bekić je kroz ovu nepravdu prošao sa dostojanstvom, ali i dubokim ranama na duši. Ipak, život mu je doneo mir. Na kraju se situacija rešila, i danas Beki živi spokojno sa svojom porodicom u domu koji je zaslužio.
Od Behljuja do Bekija – priča o skromnosti, radu i istrajnosti
Beki Bekić je rođen kao Behljuj Behljulji, u brojnoj, ali harmoničnoj i punoj ljubavi porodici Idajete i Malića Behljujija. Porodica Behljulji brojala je dvanaestoro dece – osam sinova i četiri kćerke. Ali tu se ne završava njihova humanost – Idajeta i Malić su pored svoje dece odgajili još šestoro siročića. Dom ispunjen smehom, ali i mukotrpnim radom, oblikovao je Bekijev karakter.
Njegovo detinjstvo bilo je protkano skromnošću, radom i porodičnim vrednostima. Otac Malić, zanatlija po zanimanju, bio je blag čovek, koji nikada nije podizao ruku na decu. Majka Idajeta, stroga ali pravedna, naučila je decu da cene rad, poštovanje i porodicu.
Već sa osam godina, mali Behljuj – kasnije Beki Bekić – počeo je da radi sa ocem. Nakon škole u Gusinju, pomagao je u zadruzi, istovarivao džakove brašna, cementa, šećera. Svaki dinar davao je majci. Učiteljica Milena Vučelić prva je primetila njegov muzički dar i ohrabrila ga da peva, iako je bio veoma stidljiv.
Beki Bekić je govorio:
„Otac je ostario, a nas je bilo mnogo. Najstariji brat, koji je jedno vreme bio u Nemačkoj, pomagao nas je dok nije osnovao svoju porodicu. A onda sam ja morao da stanem na noge. Nije mi bilo teško. Radio sam sve – od istovara kamiona do građevinskih poslova. U školu pre podne, posle podne rad, uveče društvo. Samo sam mislio: da završim školu, da pomognem sestrama, da nešto stvorim.“
- Iako su mnogi čudili kako dečak radi teške fizičke poslove, njemu je to bilo prirodno. Beki Bekić je bio vredan, sposoban, uporan. Radio je u Grnčaru, tovario pesak i šljunak, dnevno i po sedam FAP-ova. I dok je radio – pevao je. Glas mu je bio melem i za njega i za druge.
Iako je promenio ime kad je započeo muzičku karijeru, nikada nije zaboravio ko je i odakle je.
„Moji roditelji su nepismeni, ali mudri ljudi. Njima sam posvetio pesmu – ‘Budi pošten, budi dobar čovek sine moj, čuvaj braću, sestre svoje, poštuj tuđi znoj’. Tako je nastala i pesma Alipašin izvor, moja autobiografija u stihovima“, ispričao je Beki Bekić.
Porodične vrednosti i muzička karijera
Beki Bekić danas sa ponosom govori o svojoj velikoj porodici, o 17 braće i sestara s kojima je delio sve – od zalogaja do snova.
„Znamo ko smo, odakle smo. Iako danas živimo bolje, nikada ne zaboravljamo gde smo bili i kako smo stigli ovde“, rekao je pevač.
- Naučen odmalena da pomaže, i danas pomaže u kući. Njegova supruga se čudila kako zna sve kućne poslove, ali on kaže da je to nasledio od majke – da mora da zna da kuva, da čisti, da složi garderobu kao vojnik.
Na pitanje o počecima muzičke karijere, Beki Bekić se sa osmehom seća saveta starijih kolega:
„Kad sam snimio pesmu Eh, kad bi se ti vratila, izabrali su mi džemper i rekli: ‘U ovom ćeš da se pojavljuješ stalno da bi te ljudi zapamtili’. Tako je i bilo.“
Danas, kada se okrene iza sebe, Beki Bekić vidi put prepun prepreka, ali i ljubavi, rada i istrajnosti. Njegov glas, njegove pesme, njegov lik – sve to nosi pečat jednog čoveka koji nikada nije zaboravio ko je. I upravo zbog toga, publika ga poštuje, voli i prati sve ove godine.
Beki Bekić – ime koje znači više od muzike. Ime koje nosi snagu, čestitost i srce.
