Stanislava Pešić, jedna od najvoljenijih glumica bivše Jugoslavije, stekla je popularnost zahvaljujući ulozi u seriji Pozorište u kući. Rođena i odrasla u srcu Beograda, Stanislava je provela detinjstvo u živopisnim ulicama Tašmajdana, gde je od malena iskusila izazove života.
Ona opisuje svoje detinjstvo kao vreme puno nemira i fizičke aktivnosti; bila je devojčica koja je organizovala bokseve i rvačke mečeve, iz kojih je često izlazila s povredama. S osmehom se prisećala tih dana prepunih ogrebotina i modrica, smatrajući ih pravim dečjim uspomenama.
- Stanislavinu mladost obeležila je njena baka iz Zaječara, koja je igrala ključnu ulogu u njenom životu i učila je vrednostima koje su je oblikovale kao osobu. Zbog skromnih finansija, njen otac nije mogao da im priušti luksuznu hranu kao što su med i druge poslastice. Umesto toga, često su jeli hleb premazan mašću.
Ipak, Stanislava i njene sestre su zbog toga ponekad osećale stid, jer su druga deca uživala u medu. Jednog dana, baka im je priredila nezaboravnu šalu – mažući hleb, zagrejala je mast da bi izgledala kao med, a devojčice su s oduševljenjem poverovale u njenu priču.
- Kada je postala zvezda u seriji Pozorište u kući, Stanislava je postala modna ikona. Žene širom Jugoslavije oblačile su se i češljale kao ona. Popularnost serije bila je tolika da su kamiondžije lepile njene slike, a vojnici postavljali slike njene koleginice Ljiljane Lašić.
Nažalost, Stanislavin život je 1992. godine preokrenula teška dijagnoza raka. Iako je bila ozbiljno bolesna, nastavila je da igra i poslednju ulogu ostvarila je u predstavi Dugo putovanje u noć. Svoja osećanja tokom borbe s bolešću opisala je u dnevniku, kasnije objavljenom kao knjiga Devetnaest društvenih igara, gde je iskreno govorila o svojim strahovima, nadama i ljubavi prema deci, kojima je pisala u trenucima patnje.
Poslednje godine života provela je u hrabroj borbi, a preminula je 20. novembra 1997. godine, ostavljajući za sobom bogato nasleđe i uspomene koje će njena publika zauvek pamtiti.
BONUS TEKST
Jeste li znali da su ljudske oči jedinstvene u životinjskom svetu i da pružaju fascinantne informacije o našem zdravlju i ličnosti? Na primer, uočeno je da boja očiju može uticati na percepciju bola i izdržljivost. Istraživanja pokazuju da osobe sa svijetlim očima, poput plavih ili zelenih, imaju višu toleranciju na bol, dok osobe s tamnijim očima mogu biti fizički brže i jače reagovati na stimulacije, poput sportskih aktivnosti. Pored toga, iridologija – alternativna medicinska praksa – veruje da određeni obrasci i boje u šarenici (koloritni deo oka) mogu otkriti predispozicije za određena stanja, kao što su probavni problemi, visok krvni pritisak ili čak emotivni stres.
Oči takođe odaju mnogo o našoj ličnosti. Ljudi sa tamnijim očima često se smatraju misterioznijima i ozbiljnijima, dok osobe sa svijetlim očima često doživljavamo kao otvorenije i društvenije. Interesantno je i da ljudske oči ne stare kao ostatak tela. Iako se koža i mišići lica menjaju s godinama, oči zadržavaju svoj oblik i veličinu tokom čitavog života. Zbog ovoga se često kaže da su oči “prozor u dušu” – pružaju uvid u naše emocije i zdravlje i govore mnogo o našoj unutrašnjoj prirodi, bez ijedne izgovorene reči.
