Svima nam je poznat najveći i najpoznatiji teniser kako u Srbiji tako i u svetu Novak Đoković. On nije samo izuzetan sportista već i otac, muž i čovek koji je svojim uspesima i životnim stavom postao inspiracija mnogima.
Njegova karijera ispunjena je brojnim pobedama, oborenim rekordima i trenucima ponosa, ali i emotivnim momentima koji pokazuju njegovu ljudsku stranu. Nedavno se pojavio snimak na kojem se vidi kako Novak plače, a razlog za te suze krije se u sećanju na osobu koja je imala presudan uticaj na njegov život i razvoj – Jelenu Genčić.
- Njeno ime se neizostavno spominje kada god se govori o počecima Đokovićeve karijere. Genčić nije bila samo trener, već i mentor, učiteljica i prijatelj. Bila je osoba koja je umela da prepozna talent u najranijoj fazi i da ga usmeri tako da se taj potencijal razvije do maksimuma. Kada je prvi put ugledala malog Novaka na terenima Kopaonika, odmah je shvatila da posmatra dete koje poseduje nešto posebno. Njegovim roditeljima, Dijani i Srđanu, rekla je ono što je tada zvučalo gotovo neverovatno – da će njihov sin već sa 17 godina biti u samom vrhu svetskog tenisa, a da će kasnije postati najbolji na svetu.
Roditelji su, iako iznenađeni tom prognozom, odlučili da poveruju njenom instinktu. Prepustili su joj da vodi Novakove prve sportske korake. Od njegove šeste do dvanaeste godine, Jelena mu je održala na hiljade časova, i to potpuno besplatno. Njeni treninzi nisu bili usmereni samo na tehničku stranu tenisa – ona je smatrala da je za vrhunskog sportistu jednako važno da bude obrazovan, kulturan i znatiželjan. Zbog toga su treninzi često uključivali i poeziju, razgovore o prirodi, kao i učenje o širem svetu van sportskih terena.
Novak je tako rastao u ambijentu gde su disciplina i radoznalost bile spojene, a ta kombinacija oblikovala ga je ne samo kao tenisera, već i kao čoveka. Kada je 2011. godine osvojio svoj prvi Vimbldon, ostvario je upravo ono o čemu su on i Jelena nekada zajedno maštali – san koji je nastao na terenima Kopaonika pretočen je u stvarnost na najpoznatijem travnatom terenu sveta.
Nakon što je Đoković 2024. godine trijumfovao na Olimpijskim igrama u Parizu i osvojio zlatnu medalju, nije mogao da zadrži suze. U emotivnom govoru prisećao se svoje prve trenerke i rekao: „Zahvalan sam mnogim ljudima, a posebno Jeleni Genčić, koja me je naučila da volim tenis. Ona mi je dala veru i pokazala da ništa nije nemoguće ako veruješ u sebe.“ Njegove suze tada nisu bile samo suze pobednika, već i znak zahvalnosti osobi koja ga je oblikovala od deteta do šampiona.
Genčić ga je od najranijih dana učila osnovnim životnim vrednostima – da vodi računa o ishrani, da poštuje raspored spavanja, da uči i da sam sprema svoju sportsku opremu. Sve to ga je činilo odgovornim i ozbiljnim, a upravo te osobine danas krase Novaka kao sportistu. Njegova posvećenost i profesionalizam potiču upravo iz tih formativnih godina.
Novak se seća i sati provedenih u njenoj kući na Dedinju, gde su zajedno gledali snimke velikih šampiona poput Pita Samprasa, Stefana Edberga i Andrea Agasija. Učio je posmatrajući njihove poteze, ali ono što ga je najviše oblikovalo bila je njena poruka da je u sportu jednako važno poštovati protivnika.
- Kada je 2022. godine ponovo osvojio Vimbldon, Novak je u svom govoru nazvao Jelenu svojom „teniskom majkom“. Izrazio je žal što ona nije fizički prisutna da s njim podeli radost, ali i naglasio da oseća njeno prisustvo u svakom uspehu. Ta posebna veza nije nestala ni nakon njene smrti – ona i dalje živi kroz svaki njegov meč, kroz svaku pobedu i kroz način na koji se ponaša na terenu i van njega.
Jelena je bila uverena da se radom i upornošću mogu savladati i najveće prepreke. Zbog toga je bila spremna da svoje vreme i energiju nesebično uloži u dečaka za kog je verovala da ima sudbinu šampiona. Njena posvećenost i ljubav prema tenisu ostavili su neizbrisiv trag. Zbog toga se često kaže da iza svakog šampiona stoji neko ko je u njega verovao kada to niko drugi nije. Za Novaka, ta osoba bila je upravo ona.
U znak sećanja na nju, 2019. godine na ogradi njene vile na Dedinju osvanula je poruka: „Novak Đoković. Tvoje srce stvara istoriju.“ Taj mural bio je dirljiv podsetnik na to koliko je značila ne samo njemu, već i celoj sportskoj zajednici.
- Danas, kada Đoković drži rekord sa 24 grend slem titule, jasno je da je Genčić odigrala ključnu ulogu u oblikovanju najvećeg tenisera sveta. Njene reči: „Znala sam da će biti šampion. Bio je ozbiljan, savestan i talentovan. Radili smo naporno, ali smo se i igrali“ – najbolje opisuju spoj discipline i igre koji ga je vodio do vrha.
Priča o Jeleni Genčić i Novaku Đokoviću podseća nas da su iza svakog velikog uspeha skriveni ljudi koji veruju, podučavaju i pružaju podršku. U ovom slučaju, to je bila žena koja je u jednom dečaku prepoznala budućeg šampiona i koja mu je dala temelje da postane ono što je danas – simbol istrajnosti, rada i šampionskog duha
