Ramiza Vuković, rodom iz Tuzle, nosi sa sobom izuzetno emotivnu i tragičnu životnu priču, priču koja je teška za zamisliti i koja je ostavila dubok pečat ne samo u njenom srcu, već i u životima svih članova njene porodice. Njena životna priča počela je mirno i jednostavno, kada je udala i sa svojim suprugom započela zajednički život kao podstanarka. Imali su velike nade i snove o budućnosti, maštajući o proširenju porodice i dočekivanju prinove. Međutim, sudbina je imala druge planove.
Kada je Ramiza saznala da je trudna, ubrzo je postalo jasno da je pred njom nešto što se nikako nije moglo predvideti. Već u trećem mesecu trudnoće, njen stomak je postao primetno veći, što je izazvalo sumnje kod lekara. Nakon detaljnih pregleda, Ramiza je doživela šokantno otkriće: ispostavilo se da nosi troje dece. Ovo otkriće nije samo nju, nego i celu porodicu, potpuno zateklo. Radost i iznenađenje su bili pomešani s ogromnim brigama i pitanjima koja su odmah nastala.
- Kako su meseci trudnoće prolazili, Ramiza je počela da se suočava s ozbiljnim zdravstvenim izazovima. U sedmom mesecu trudnoće, počela je da se pojavljuje iritantna kožna reakcija koja je zabrinula lekare, pa je zbog sigurnosti prebačena u bolnicu. Zabrinuti zbog mogućih komplikacija s plodovom vodom, lekari su odlučili da je prebace u bolnicu Gradina, gde su je podvrgli intenzivnijem praćenju. Tamo je primila injekciju koja je privremeno ublažila njene simptome, ali to je bio samo trenutni predah, jer su lekari sve vreme sumnjali na ozbiljne komplikacije. Ovaj trenutak je pokrenuo prve stvarne sumnje u njenoj glavi o tome šta bi moglo da se dogodi tokom porođaja.
Kada je došao trenutak porođaja, Ramiza je prošla kroz izuzetno bolno i mučno iskustvo. Lekari su joj preporučili carski rez kao najsigurniju opciju, ali porođaj je, ipak, išao prirodnim putem, što je dovelo do dodatnih komplikacija. Nakon što je anestezija popustila, Ramiza je saznala strašnu vest – od troje beba koje je nosila, samo su dvoje preživelo, dok je treće dijete, kako su joj rekli, umrlo. U trenutnoj magli nakon anestezije, nije imala snage da postavlja pitanja, ali duboko u svom srcu nosila je sumnju koja nije mogla da nestane.
Sumnje su postajale sve jače kad je u bolnici primila neočekivanu posetu – bračni par koji je ranije bila strana nepoznanica. Njihovo ponašanje bilo je čudno, a njihove reči zagonetne, što je samo produbilo njen osećaj da nešto nije u redu. Nakon što je napustila bolnicu, Ramiza nije odmah dobila priliku da vidi svoje dve preživele bebe, jer su joj rekli da su smeštene u inkubator. Tek nakon što je zapretila obavještavanjem policije, jedna od babica je donela njene dve zdrave devojčice.
- Vreme je prolazilo, ali Ramiza nije mogla da izbriše iz svojih misli treće dijete, koje je navodno preminulo. Osećanje tuge, bola i duboke sumnje nije je napustilo. Iako su godine prolazile, nije odustajala od misli da možda, ipak, nije sve onako kako su joj rekli. I njena borba je bila nagrađena kada je, nakon 26 godina, kroz nevjerojatan splet okolnosti, otkrila šokantnu istinu – njena treća ćerka, Dijana, nije samo živa, već je odrasla i postala javna ličnost, nastupajući na popularnom Folk šou programu.
Ramiza je do istine došla na potpuno neočekivan način. Naime, putem susreta sa nepoznatom ženom koja joj je predvidela dolazak fotografije, počela je da se razjasnjavaju tajne koje su bile skrivene. Žena je također spomenula da je u pozadini čitave priče uključen uticajan čovek, što je još više povećalo Ramizine sumnje. Iako su mnogi bili skeptični prema njenim tvrdnjama, Ramiza je bila čvrsto odlučna da istinu iznese pred sud u Strazburu, tražeći pravdu za svoju porodicu.
Nažalost, saznanje da je njihovo treće dete ipak živo donelo je duboku tugu i još veći gubitak. Njen suprug, Aldi, nije mogao da podnese šok i iznenadnu istinu – njegovo srce nije izdržalo, a preminuo je od infarkta ubrzo nakon što je saznao da je njihova treća ćerka, Dijana, živa.
Ramizina priča nije samo priča o majčinskoj ljubavi, borbi i snazi, već je i snažno upozorenje na ozbiljne nedostatke u zdravstvenom sistemu. Ova priča ostavlja neizbrisiv trag na sve koji su je čuli, podsećajući nas na važnost borbe za pravdu i istinu, bez obzira na to koliko dug put bio. Iako je prošla kroz mnoge prepreke, Ramiza, hrabra i nepokolebljiva, veruje da će istina na kraju izaći na svetlost dana, uprkos svim izazovima. Njena najveća želja je da se Dijana, nakon svih tih godina, ponovo ujedini sa svojom braćom i sestrama i da njihova porodica obnovi svoju vezu.
Tuzla, grad smešten na severoistoku Bosne i Hercegovine, nosi bogatu i fascinantnu istoriju koja se proteže hiljadama godina unazad. Ime “Tuzla” potiče od turske reči za so, što nije iznenađujuće, jer su naslage soli oblikovale grad još od najranijih vremena, dajući mu poseban karakter i uticaj na njegovu ekonomiju i razvoj. U davna praistorijska vremena, ljudi su naseljavali ovu oblast upravo zbog prisustva soli, koja je postala ključni faktor za razvoj trgovine i obrtnictva. Solni izvori su bili temelj ekonomskog razvoja, a tradicija rudarenja i eksploatacije soli nastavila je da raste tokom vekova, naročito u industrijskom periodu 20. veka.
Danas, iako industrijska eksploatacija soli opada, Tuzla zadržava simbolički odnos prema soli, a Panonska jezera, jedinstvena slana jezera, postala su atrakcija koja privlači turiste iz zemlje i inostranstva. Tuzla je takođe poznata po svojoj multikulturalnosti i etničkoj različitosti. Grad je kroz svoju istoriju bio pod vlašću mnogih carstava, uključujući Rimsko, Osmanlijsko i Austro-Ugarsko, što je oblikovalo njegovu arhitekturu, običaje i tradicije. Džamije, crkve i sinagoge čine jedinstvenu sliku grada, koji je kroz vekove bio mesto tolerancije i međusobnog poštovanja među različitim narodima.
Tuzla je, uprkos svim izazovima, grad koji se razvija i modernizuje. Među značajnim institucijama grada, Univerzitet u Tuzli igra ključnu ulogu u obrazovanju mladih ljudi, a njegovi studenti doprinose intelektualnom i kreativnom životu grada. Kulturna scena Tuzle takođe je bogata i raznolika, sa brojnim umetničkim festivalima, književnim događanjima i muzejima. Ovaj grad je živa slika koja spaja prošlost i sadašnjost, i koja čuva tradiciju dok gleda u svetlu budućnost.
