U današnjem članku vam pišemo o neobičnoj i zbunjujućoj situaciji koju je doživela Valentina, žena koja je bila šokirana neobjašnjivim upozorenjem starice koju je srela na putu. Dok je pokušavala da se oslobodi od njenog čudnog stiska, nije mogla da shvati kako je ta žena mogla da zna za njen saf i ključ koji čuva u svom domu.
Valentina je stajala na trotoaru, zatečena neočekivanim susretom sa starijom ženom koja je držala njenu ruku kao da se ništa drugo ne broji. „Kada muž pita za ključ od sefa, nemoj mu ga dati“, reče starica sa slepim očima koje su, iako neosvetljene, izgledale kao da gledaju kroz nju. „Ne daj mu ključ, dćerko! Inače ćeš sve izgubiti!“
Valentina je osećala hladan znoj na čelu. Kako je ova žena mogla da zna za njen sef, za ključ koji je uvek nosila sa sobom? Kako je znala za Gennadija, njenog muža, koji nikada nije pokazivao interesovanje za novac u sefu, osim što je povremeno klimnuo glavom kad je spomenula prodaju porodične nekretnine. Valentina je pokušavala da odgonetne značenje tih reči, ali sve je izgledalo kao loš san.
Zbunila se još više kada je pokušala da sazna više od žene. Pitala je, ali nije dobila nikakav odgovor, samo tišinu. Iako je starica jednom rukom otpustila njen stisak, kao da je shvatila da Valentina želi da ode, njene poslednje reči bile su još misterioznije: „Sećaj se mojih reči, Božja zaštita je sa tobom“, ponovila je ona, a zatim je, kao da nikada nije pričala, ponovo spustila glavu.
Vratila se na nekoliko koraka, pokušavajući da procesuira sve što je čula. Ruke su joj drhtale, a torba sa namirnicama je jedva ostala u njenim rukama. To što je čula, nije ličilo na slučajnost. Nikada nije srela ovu ženu, a ona je, kao da je bila u njenoj koži, znala za saf u njenoj spavaćoj sobi, gde je čuvala novac. Kako je to moguće? Niko nije znao da je ona prodala roditeljsku kuću i da je novac od prodaje stajao u sefu. Ovaj nesrećni susret je samo dodatno zbunio njenu umornu psihu.
U sefu je bilo 3,5 miliona dinara, novac od prodaje stana. Prošle su tri godine od smrti njene majke, a Valentina je samo čekala pravi trenutak da proda stan. Bilo je previše pamtljivih trenutaka, previše sećanja na detinjstvo koje je provela u toj kući. Miris majčinih stvari je bio još uvek prisutan, a svakim danom je bilo teže doneti odluku o prodaji. Ipak, konačno je shvatila da stan više nije potreban nijednoj od njih — ni njoj, ni sestri, ni njenom mužu Gennadiju. Prodaja stana je bila neizbežna.
Iako je njen muž Gennadij bio vođa porodice, nije se puno bavio novcem i nije postavljao pitanja o tome. Uvek je bio smiren i rezervisan, odobravajući njenu odluku da novac stavi u sef. Za njega je to bila samo pametna odluka. On je imao svoju penziju, ona svoju skromnu penziju učiteljice, ali novac od prodaje stana je bio za njihovu sigurnost i budućnost.
Za Valentinom su ostale samo sumnje i osećaj nelagode zbog nepoznate žene. Šta je ona htela da poruči? Zašto ju je upozorila da ne da ključ od sefa? Da li je mogla da zna nešto što niko drugi nije znao? Dok je stajala uz stari kesten i pokušavala da sabere misli, činilo se da je događaj sa staricom samo jedno veliko pitanje bez odgovora
