Ivanjdan je jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika, kojim se obeležava rođenje svetog Jovana Krstitelja. Slavi se svake godine 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru. U narodu je ovaj dan duboko ukorenjen u tradiciji, običajima i verovanjima, pa se i danas obeležava sa mnogo poštovanja i simbolike.
Sveti Jovan, poznat kao Jovan Preteča, nazvan je tako jer je, po predanju, došao pre Hrista da bi pripremio ljude za njegov dolazak. Osim što je bio Preteča, poznat je i kao Krstitelj, jer je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Njegov život je bio izuzetno skroman – živeo je u prirodi, hranio se biljem, skakavcima, medom divljih pčela, i nosio grubu odeću od kostreti. Upravo zbog toga, u našem narodu je poznat i pod imenima Biljober ili Travar, jer se verovalo da je znao da koristi lekovito bilje za isceljenje i prehranu.
Još jedno neobično ime koje se vezuje za njega je Igritelj, jer narod veruje da se sunce na dan Ivanjdana „igra“ na nebu dok izlazi, dajući tom jutru posebnu magičnu snagu. Ovaj dan se u narodu posebno ceni jer se smatra da je Jovan zaštitnik kumstva i pobratimstva, pošto je bio kum samom Hristu kroz čin krštenja.
- U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja povezana s Ivanjdanom. Noć uoči praznika smatra se izuzetno moćnom, posebno kada je reč o isceljenju i magiji. Veruje se da ta moć nestaje sa prvim zracima izlazećeg sunca, pa se rituali uglavnom obavljaju tokom noći.
Jedno od važnijih verovanja jeste da se u vinogradima tih dana ništa ne radi. Smatra se da vinograd tih sedam dana, tri dana pre i tri dana posle praznika, najviše napreduje i da ga upravo u tom periodu štiti Sveti Jovan. Vernici se pridržavaju ovog običaja u nadi da će im Bog dati napredak i blagostanje.
Ivanjdan je takođe poznat po ljubavnim ritualima. Jedan od običaja kaže da devojka treba da isplete venac od cveća i da pogleda kroz njega momka koji joj se dopada. Drugi običaj podrazumeva da se cveće ubere uoči praznika, stavi pod jastuk, i da se prespava na njemu. Ako cveće ujutru ostane sveže, veruje se da će uskoro upoznati srodnu dušu, dok uvenulo cveće nagoveštava da će još čekati pravu ljubav.
- U mnogim krajevima Srbije žene i devojke pletu venčiće od ivanjskog cveća, koje postavljaju ispred kućnih vrata. Veruje se da ovaj venac štiti dom i porodicu od nesreće i zla. Crvena ruža se često upliće u venac kao simbol ljubavi, a bilje brano na Ivanjdan smatra se posebno lekovitim i čuva se tokom cele godine za lečenje raznih bolesti.
Osim toga, običaj nalaže da se na Ivanjdan kupa u rekama, jezerima i potocima, jer se veruje da voda tog dana ima isceliteljsku moć. Paljenje ivandanskih vatri je još jedan drevni ritual koji simbolično čisti i štiti. Vatre se pale oko kuća, njiva i stoke, praveći magični krug koji tera zle sile. Taj plamen se smatra letnjim pandanom božićnim badnjacima.
Posebno zanimljiv običaj postoji u istočnoj Srbiji, gde žene koje žele potomstvo prolaze kroz vence napravljene od jovanove trave, a potom se kupaju u reci kako bi se očistile od uroka. Veruje se da one koje žele da zatrudne treba da posete žene koje nose imena Stana ili Stanka, jer ta imena nose blagoslov plodnosti.
Ivanjdan se često naziva i Devojački praznik, jer je veliki deo običaja posvećen mladim devojkama. One pale vatre, beru cveće i trave, igraju, pevaju i pletu vence – sve to sa nadom u ljubav, zdravlje i sreću. U nekim delovima Srbije, kao što je Gružanska oblast, devojke pale živu vatru, plešu i pevaju celu noć, čuvajući vekovne običaje svojih predaka.
Praznik Svetog Jovana Krstitelja, osim što je hrišćanski i duhovni dan, u srpskoj kulturi predstavlja spoj prirode, ljubavi, zdravlja i svetlosti, ostavljajući snažan trag u narodnom pamćenju. Očuvanje ovih običaja pokazuje koliko je važna veza između čoveka i prirode, između svetovnog i duhovnog, i koliko tiha vera može doneti mir, blagostanje i nadu.
