Saša Popović bio je mnogo više od osnivača jedne od najuspešnijih produkcija u regionu; on je bio pravi vizionar i ključna figura u stvaranju novog pravca u muzici, koji je oblikovao ne samo muzičku scenu, već i kulturni identitet tog vremena. Njegova karijera bila je ne samo bogata, već i izuzetno uticajna, jer je kroz svoje vizije i rad sa bendom Slatki greh, kao i sa pevačicom Lejlom Brenom, stvorio temelje za mnoge od najvećih muzičkih hitova koji su zauvek ostali zapisani u istoriji srpske muzike. Popović je, sa svojim izuzetnim talentom i harizmom, pokazao da je sposoban ne samo da prepozna, već i da stvori hitove koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj muzici.
Njegova sposobnost da piše pesme koje su postale evergreeni srpske muzike govori mnogo o njegovom razumevanju umetnosti i komercijalnih vrednosti. Saša Popović nije bio samo kompozitor, već i aranžer i producent koji je znao kako da stvori pesme koje nisu bile samo popularne, već i umetnički visoko cenjene. Među pesmama koje je napisao nalaze se neki od najvećih hitova na Balkanu. Popović je bio vlasnik jedne od najlepših i najemocionalnijih pesama Ane Bekute, „Brojanica“, koja je postala himna mnogim generacijama, kao i pesme Zlate Petrović, „Učinilo vreme svoje“, koja je zauvek obeležila njen muzički opus. Tu su i pesme Lepe Brene, kao što su „Ej Šeki, Šeki“ i „Nežna žena“, pesme koje su postale deo folklora i identiteta popularne muzike Balkana.
Pored toga, Popović je autor mnogih drugih hitova koji su postali evergreeni. Njegovo ime je zauvek povezano s pesmama Miroslava Ilića, kao što je „Zoveš me na vino“, koja je još jedan dokaz njegovog talenta za stvaranje pesama koje su dotakle srce publike. Takođe, pesma „Otkud tebe da se setim“ Jašara Ahmedovskog, „Konja vrana i sat zlatni“ Beki Bekić, i mnoge pesme Suzane Jovanović, kao što je „Tetovaža“, sve su deo njegove neverovatne muzičke baštine koja je oblikovala popularnu muziku Balkana.
Iako su svi ovi hitovi oblikovali muzičku scenu, Saša Popović nije se ograničavao samo na pisanje pesama za druge. On je, kao umetnik, takođe stvarao muziku za sebe, i to na način koji je bio potpuno u skladu sa njegovim ličnim stilom. Tako je, između ostalog, i za sebe napisao pesme poput „Medeni kolači“ i „Giljam dade“, pesme koje su odražavale njegovu kreativnost, ali i njegov specifičan pristup muzičkom stvaralaštvu. Pored toga, njegov rad nije se odnosio samo na stvaranje hitova, već je obuhvatao i novogodišnje pesme koje su postale nezaobilazni deo proslava Nove godine, pogotovo na TV Pink, gde su godinama bile emitovane i bile glavni soundtrack za novogodišnje noći.
Ipak, iza uspeha i slave, Saša Popović je bio i čovek sa svojim emotivnim i životnim pričama. Jedna od najzanimljivijih, ali i tragičnih priča iz njegovog života je ta koja se odnosi na njegovu pesmu koju je napisao za Miroslava Ilića, sa kojim, kako se kaže, nije pričao više od 20 godina. Ovaj period udaljenosti i emotivnog razdvajanja između dva umetnika ukazuje na to da i najveći talenti, čak i oni koji oblikuju muzičku scenu, nisu imuni na ljudske nesuglasice i povrede. Iako je Saša Popović u svom životu stvorio pesme koje su dirnule srce milionima, ovaj period nesuglasica sa Miroslavom Ilićem ostavio je trajan trag. Miroslav Ilić, uprkos tome što je bio blizak Popoviću tokom mnogo godina njihove saradnje, bio je jedan od retkih umetnika koji se nije pojavio na njegovoj sahrani, što dodatno naglašava složenost i nepredvidljivost odnosa među velikim umetnicima.
Saša Popović ostaje zapamćen kao jedan od najvećih muzičkih genija Balkana, čiji su rad i pesme duboko utisnuli trag na muzičku industriju, ali i na živote svih onih koji su uživali u njegovim hitovima. Iako je njegov život bio ispunjen mnogim profesionalnim uspjesima, njegova osobna priča, odnosi s drugim umetnicima i tragovi koje je ostavio u muzičkoj industriji, pričaju priču o tome da ni najveći muzički geniji nisu imuni na ljudske slabosti, ali da je njihova umetnost vječna i neizbrisiva.
