Nikola Vranić nekada je bio uspešan baletan,naglo je skrenula sa puta uspeha ka beskućništvu.U nastavku donosimo njegovu priču…
Nikola Vranić, nekadašnji baletan i sin akademskih građana, pre dve godine našao se u žiži medijske pažnje, ali nažalost ne zbog svojih uspeha, već zbog tužne priče o njegovom padu u beskućništvo. Njegova životna sudbina izazvala je sažaljenje i razmišljanje o tome kako lako neko ko je nekada imao sve može završiti bez doma, hrane i sigurnosti. Nikola danas živi na ulicama Beograda, povremeno prenoćivajući u hodniku zgrade u kojoj je nekada imao stan. Uprkos tome što živi u ekstremno teškim uslovima gladi i nesigurnosti, njegov stil oblačenja i dalje odaje nekadašnjeg šmeka – elegantan, u sakou i kravati.
Nikola dolazi iz ugledne porodice – majka mu je profesorka francuskog jezika, otac geofizičar, a život je odmalena provodio u luksuzu, putujući po Italiji, Švajcarskoj i drugim destinacijama. Porodica mu je obezbedila sve, pa je tako imao stan na Novom Beogradu, koji su roditelji prodali da bi kupili dva manja stana, od kojih je jedan trebalo da pripadne njemu za samostalni život. Umesto da pažljivo upravlja imovinom i finansijama, Nikola je u roku od 16 meseci potrošio oko 50.000 evra. Prvo je odlučio da iznajmi luksuzni, ali prazan stan, kupio je muzičku opremu i druge stvari, a nije plaćao kiriju, što je ubrzo dovelo do njegovog beskućništva.
Tokom tog perioda Nikola se zabavljao sa devojkom iz imućne porodice, i zajedno su trošili novac koji im nisu zarađivali, već su ga dobijali od roditelja. Iako je u to vreme još radio kao baletan, sav novac je trošio i nije imao nikakvu strategiju štednje ili investiranja. Kada mu je ostalo oko 12.000 evra, umesto da kupi stan u Beogradu, on je i taj novac brzo potrošio. Uz sve to, Nikola je počeo da pije i prestao je da radi, što je dovelo do njegove potpune propasti. Kada mu je otac umro, Nikola je ostao potpuno sam i na ulici.
Njegova priča puna je teških momenata, ali i trenutaka apsurda, kao kada mu je jedan prolaznik na ulici rekao da ne veruje da je beskućnik jer je obučen kao da izvodi neki performans. Za Nikolu, to je bila bolna, ali i smešna situacija koja ilustruje koliko je njegov pad bio neočekivan za okolinu.
- Iako je danas na ulici, Nikola ne odriče se nekadašnjeg stila života i navika. Seća se kako je uživao u putovanjima, dobroj hrani i piću, kao i luksuznom životu. Neka njegova sećanja odražavaju život pun komfora i uživanja – od banana frapea u Crnoj Gori do putovanja u Italiju radi dobre paste. Ali sada je realnost sasvim drugačija – bilo je dana kada nije jeo po nekoliko dana, a hranu traži po pekarama i restoranima koji daju ostatke.
Nikola je iskren i govori o svojoj grešci kada je odbijao da se zaposli ili iznajmi sobu jer mu je to bilo “ispod časti”. Takođe priznaje da nije umeo da raspolaže novcem, što je dodatno doprinelo njegovom padu. Kako vreme prolazi, Nikola razmišlja o životu drugačije i shvata koliko je važno ceniti male stvari, imati društvo i ne biti sam. Ističe da samoća može biti najgori neprijatelj čoveka, jer vodi ka crnim mislima i čak zloj naravi.
Njegove poruke imaju univerzalnu vrednost: život nije lak, treba mnogo razmišljati i učiti, a posebno je važno negovati odnose sa ljudima koji nas razumeju. Nikola veruje da čitanje, pozorište i društvo mogu pomoći da se život učini boljim, čak i u najtežim trenucima. Njegova priča je opomena, ali i apel za veće razumevanje i podršku onima koji su na marginama društva.
Na kraju, Nikola Vranić simbolizuje krhku liniju između uspeha i propasti, ali i nadu da svako može pronaći svoj put ka boljem životu, ako ima podršku, samopouzdanje i snagu da se izbori sa sobom i okolnostima. Njegov životni pad i borba za dostojanstvo ostaju snažna lekcija o ljudskoj ranjivosti i važnosti empatije.
