U današnjem članku pišemo o jednom od najlepših i najemotivnijih trenutaka u srpskoj tradiciji Badnjem danu i Badnjem večeru. Ovaj period je vreme kada se porodica okuplja, dom miriše na posnu trpezu, a badnjak čeka da bude unet u kuću, donoseći blagoslove i radost.
Iako su mnogi od ovih običaja i verovanja postali deo svakodnevnog života, neki su se vremenom zaboravili, a posebno su to običaji vezani za badnjak i pepeo koji ostaje nakon njegovog paljenja. Naši preci su pažljivo čuvali svaki deo ovog svetog ognja, verujući da u njemu leži posebna simbolika i blagodet za dom i porodicu.
Badnji dan je, zaista, prepun simbolike, a običaji koji ga prate prenose se s kolena na koleno, ne samo kao rituali, nego i kao način života. Na ovaj dan, kako veruju naši preci, ne treba trošiti novac, jer bi to moglo značiti da će biti trošeno tokom cele godine.
Takođe, ništa se ne iznosi iz kuće, a oštri predmeti poput igala i makaza ne smeju se koristiti, jer se smatra da bi to moglo doneti nesreću. Postoji i običaj da se nož zabode iza vrata, što ima zaštitnu funkciju za dom. U noći pred Badnji dan, sve je tiho i mirno, jer se računa da je sa badnjakom u kuću ušla sreća.
- U praskozorje Badnjeg dana, tradicionalno, mlad hrast se seče sa tri udarca, tako da padne ka istoku, simbolizujući svetlost koja dolazi iz tog pravca. Badnjak je, prema predanju, drvo koje su pastiri doneli Josifu i Mariji da bi založili vatru u pećini u kojoj je rođen Isus Hrist. Loženje badnjaka postaje centralni trenutak ovog praznika, a badnjak tokom dana ostaje prislonjen uz kuću, sve do trenutka kada se unese uz posipanje žitom. Ovaj ritual ima za cilj da obezbedi zdravlje, sreću i mir za dom i njegovu porodicu.
Nakon paljenja badnjaka, kuća se čisti i ukrašava slamom, koja podseća na Vitlejemsku pećinu, a na stolu se postavljaju suvo voće i slavska sveća, kao simbol početka posta. Ovaj post ima svrhu čišćenja duše, dok posna večera donosi pripremu za sledeći korak — odlazak u crkvu na bdenje. Trpeza je bogata i raznovrsna: pasulj, riba, baklava, pogača i pita, jer se veruje da će nova godina biti bogata i plodna, baš kao i trpeza na Badnje večer.
Iako se čini da je Badnji dan samo dan priprema za praznik, u stvari, njegova suština leži u ljubavi, praštanju i duhovnoj povezanosti s porodicom. To je vreme kada se zaboravljaju nesuglasice i traži mir. Na Badnji dan, svi običaji govore o tome kako bi trebalo da živimo u slozi i harmoniji, kako bi godine pred nama bile ispunjene srećom i blagostanjem. Verovanja koja se prenose s generacije na generaciju uključuju i tradiciju da se mak jede na Badnji dan, jer se veruje da će doneti novac onima koji ga pojedu, kao i običaj da se svi koji su se tokom godine posvađali, na Badnji dan pomire, čineći to u pravom duhu tradicije.
Posebno zanimljivo je verovanje koje se vezuje za samu loznu vatru — ona koja dolazi iz badnjaka. Smatra se da će plodnost i dobro zdravlje doneti ona vatra koja se pojavi prilikom sagorevanja badnjaka. Pepeo od badnjaka se čuva u posebnom mestu, kao talisman i zaštita za porodicu, a mnogi ga koriste da posipaju baštu, verujući da će pomoći da biljke budu zdravije i da će njihov plod biti bogatiji.
Kao što možemo videti, Badnji dan i Badnje veče nisu samo dani kada se priprema hrana i donose darovi. Ovi trenuci su duboko ukorenjeni u srpskoj tradiciji, u ljubavi prema porodici, poštovanju prema predcima, i verovanju da je mir, zdravlje i sreća najvažnija stvar u životu. Badnji dan je vreme kada se vraćamo osnovama, kad suvereno verujemo u snagu tradicije i u to da, ako budemo živeli u skladu sa tim vrednostima, sreća i blagostanje neće izostati
