Miroslav Ilić, jedan od najcenjenijih pevača narodne muzike, nikada nije prežalio gubitak svoje majke, koju je izgubio kada je imao samo 25 godina. Ta tragedija ostavila je dubok trag u njegovom životu i karijeri. Majka mu je preminula u svojoj 47. godini, a Miroslav se dugo vremena borio sa osećajem krivice i žaljenja, čak razmišljajući da se potpuno povuče iz sveta muzike zbog bola koji je osećao.
Njegova emotivna borba u tom periodu bila je snažna. “Nikad mi nije bilo teže”, prisetio se pevač. U tom trenutku života, osećao je da ga je pesma, koju je voleo, udaljila od najvažnije osobe u njegovom životu – od svoje majke. Krivio je novac, turneje, karijeru, pesmu… i pomislio je da je sve to uzelo vreme koje je mogao da provede uz nju. “Proklinjao sam sve, čak sam se zarekao da više nikada neću uzeti mikrofon u ruke”, izjavio je pevač, govoreći o periodu kada je bio slomljen gubitkom.
- Njegov povratak iz Bugarske, nakon što je završio još jednu turneju, bio je posebno bolan. Kad je ugledao svoju majku, znao je da su joj dani odbrojani, a ta scena ga je duboko pogodila. Bilo je to vreme kada je već imao sve, ali je izgubio najvažniju osobu u svom životu.
Iako je bio pun tuge, njegov odnos s majkom bio je pun ljubavi i poštovanja. Miroslav je otkrio da je njegova majka, iako teška i bolna, u poslednjim trenucima života pokazala nevjerojatnu snagu. “Rekla mi je: ‘Sine, pesma je tvoj život, hleb tvoje dece. Znaj, tvoja pesma je potrebna mnogima. Ti sam ne znaš koliko radosti donosiš ljudima koje nikada nisi ni sreo, ni video. To je za tvoju majku, koja te je naučila da pevaš, najveće hvala. Zato, molim te, nastavi sa pesmom, a ja ću se lečiti zamišljajući kako pevaš i veseliš ljude. Obećaj mi da ćeš zbog mene nastaviti da pevaš sve dok te grlo služi i pesma priziva.’” Te reči su bile snažan podsticaj za Miroslava, koji je obećao svojoj majci da će nastaviti da peva i daje sve od sebe, jer je znao da je to njena želja.
Gubitak majke je za Miroslava bio težak, ali on je, kao i mnogi umetnici, pronašao snagu u svom poslu. Svestan je da je sve dobre osobine, koje ga definišu kao osobu i umetnika, nasledio upravo od nje. U tom smislu, Miroslav ističe da je bio duboko vezan za svoju majku, koja je bila posvećena, brižna i uvek tu za njega. Njegova žalost zbog njenog prerano preminulog života ne jenjava, ali on se seća svih dragocenih trenutaka koje je s njom proveo i vrednosti koje mu je ona prenela.
“Moja mama mi je umrla sa 47 godina, kada sam imao samo 25. Mnogo mi je žao što nije dočekala da vidi da sam nešto postigao u životu, da sam postao to što jesam. Verujem da sam sve najbolje osobine koje imam danas, nasledio upravo od nje”, rekao je Miroslav za medije, dodajući da je ona bila njegov najvažniji uzor.
Njegova majka ostavila je neizbrisiv trag na njegovom životu, ne samo kao roditelj, već i kao osoba koja ga je oblikovala kao umetnika. Te poslednje reči koje mu je uputila pre smrti bile su podsvesni poziv da nastavi da peva, uprkos svemu. Miroslav je u tom trenutku, uprkos svojoj unutrašnjoj borbi i tugovanju, shvatio da je pesma njegov poziv, da je ona dar koji treba da deli sa svetom.
