Modrice koje nastaju uslijed udarca o sto ili drugi predmet su sasvim normalne, jer dolazi do povrede krvnih sudova ispod kože. Takvi udarci uzrokuju nakupljanje krvi, što se manifestuje kao plavičaste ili ljubičaste promjene na koži. Međutim, u mnogim slučajevima, prisutnost modrica ne znači ozbiljan problem i nije uzrokovana nekom opasnom bolešću. Iako su ove promjene u boji kože obično bezopasne, važno je razumeti kada mogu biti znak nečega ozbiljnijeg.
Modrice mogu nastati ne samo od direktnog udarca, već i spontano, na mestima kao što su noge, ruke ili abdomen, čak i bez vidljivog razloga. Dr. Corey Fisher sa Cleveland Clinic-a identifikovao je nekoliko najčešćih uzroka nastanka modrica, koji nisu uvijek povezani sa fizičkim povredama.
Uticaj vitamina i dodataka prehrani
Zanimljivo je da vitamini i suplementi koje uzimamo mogu uticati na pojavu modrica. Nije nerazumno napomenuti da bi trebalo konsultovati svog lekara pre nego što počnete koristiti bilo koji dodatak ishrani, jer neki od njih mogu imati efekte na zgrušavanje krvi. Na primer, suplementi koji sadrže bijeli luk, đumbir, ginkgo, ginseng, omega-3 kiseline i vitamin E mogu uticati na trombocite, čime povećavaju rizik od modrica. Ove supstance mogu ometati prirodni proces zgrušavanja krvi, što uzrokuje da krv lakše izlazi iz krvnih sudova i nakuplja se u koži.
Zašto žene češće dobijaju modrice?
Žene su podložnije pojavi modrica, i to često bez vidljivog razloga. Razlog za ovo leži u tome što je koža žena tanja nego kod muškaraca, što znači da čak i manji udarci o predmete mogu izazvati pojavu modrica. Takođe, ženski hormon estrogen utiče na strukturu krvnih sudova, čineći ih osjetljivijima i sklonijima pucanju pri manjoj traumi. Zbog ovih bioloških razlika, žene često primete modrice na telu čak i kada nisu doživele ozbiljan udarac.
Starost i modrice
Modrice postaju učestalije kako starimo. Nakon 60. godine života, koža postaje tanja, a krvni sudovi se sve više osjetljiviji, što povećava šanse za nastanak modrica. Kako starimo, dolazi do gubitka masnoće i kolagena ispod kože, koji obično služe kao zaštita za krvne sudove, pa su oni sada podložniji oštećenju. Ove promene mogu uzrokovati češću pojavu modrica, koje se ponekad javljaju čak i bez jasnog povoda.
Medikamenti i modrice
Neki lekovi takođe mogu doprineti nastanku modrica. Na primer, upotreba razrjeđivača krvi poput ibuprofena ili aspirina može smanjiti sposobnost krvi da se zgruši, što čini kožu podložnijom nastanku modrica. Takođe, lekovi koji se koriste za lečenje srčanih aritmija, kao i antidepresivi koji utiču na trombocite, mogu povećati rizik od modrica. Kortikosteroidi koji se koriste za lečenje stanja kože mogu učiniti kožu tanjom i oslabiti njen kapacitet da se oporavi od manjih povreda.
Kada je potrebno posetiti lekara?
Ukoliko primetite da se modrice pojavljuju prečesto ili bez jasnog uzroka, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom. Iako su većina modrica bezopasne, neke mogu biti simptom ozbiljnijih zdravstvenih problema, kao što su poremećaji krvi. Dr. Fisher savetuje da posetite lekara ako modrice ne nestanu nakon tri nedelje, ako se stalno pojavljuju na istom mestu, ili ako primetite prateće simptome poput povišene temperature, noćnog znojenja ili otečenih limfnih čvorova. U tom slučaju, neophodno je da se posavetujete sa stručnjakom kako biste osigurali da nije u pitanju neko ozbiljnije stanje koje zahteva medicinsku intervenciju.
