Vremenske promene, naročito tokom zimskog perioda kada temperature padaju ispod nule, a košava snažno duva, imaju značajan uticaj na naše zdravlje, uključujući zdravlje mozga. Ove oštre promene u vremenskim uslovima mogu pogoršati već postojeće zdravstvene probleme i izazvati nove. Ovakvi vremenski faktori mogu doprineti povećanom broju neuroloških oboljenja, kao što su moždani udari, što neurolozima stvara dodatni posao, jer se u zimskim mesecima broj pacijenata sa hemoragičkim moždanim udarom u bolnici “Sveti Sava” povećava za oko 40 odsto.
Ne samo da su stariji ljudi pogođeni ovim problemima, već je u poslednje vreme sve veći broj mladih pacijenata koji traže pomoć. Mnogi od njih nisu ni svesni da se suočavaju sa ozbiljnim problemima u vezi sa zdravljem krvnih sudova i moždanim udarima, što dodatno komplikuje situaciju. Ovi mladi ljudi obično imaju loše navike koje uključuju lošu ishranu, nepravilne životne ritmove, kao i zanemarivanje redovnih pregleda kod lekara, što sve dovodi do ozbiljnih posledica.
- Dr. Tatjana Golubović, neurolog Specijalne bolnice “Sveti Sava”, objašnjava da lekari nisu previše iznenađeni ovom pojavom, jer i u svetu raste broj mladih ljudi koji pate od moždanih udara. To je ozbiljan problem koji je u porastu, naročito tokom zimskog perioda kada je telo izloženo dodatnom stresu usled hladnoće i smanjenog fizičkog kretanja.
Kada govorimo o hemoragičnom moždanom udaru, dr. Golubović objašnjava da je to stanje koje se često opisuje kao “izliv krvi na mozak”. Ovaj izraz, koji je popularan i u narodu, u suštini označava pucanje krvnog suda u mozgu, što može biti uzrokovano različitim faktorima rizika, poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa i povišenih masnoća u krvi. U nekim slučajevima, pucanje može nastati usled aneurizme ili drugih oštećenja na krvnim sudovima. Zima, sa svim svojim izazovima, dodatno povećava broj takvih pacijenata jer tokom hladnijih meseci ljudi češće imaju lošu ishranu, nisku fizičku aktivnost i neredovan san, što sve može pogoršati stanje krvnih sudova.
Dr. Golubović ističe da se pod “mlađim pacijentima” smatraju ljudi mlađi od 55 godina, međutim, u poslednje vreme bolnica beleži porast broja pacijenata koji su u uzrastu od 30 do 45 godina. Jedan od ključnih zajedničkih faktora kod tih pacijenata je neadekvatno lečenje ili zanemarivanje visokog krvnog pritiska, što je jedan od najvažnijih faktora rizika za moždani udar. Mogući simptomi moždanog udara, posebno kod mlađih ljudi, obuhvataju nagle promene u zdravlju, kao što su glavobolje, nesanica, oduzimanje tela ili otežana koordinacija, pa je izuzetno važno da se ti simptomi ne ignorišu.
Moždani udar, kako objašnjava dr. Golubović, može biti ishemijski ili hemoragični, i u oba slučaja, posledice su ozbiljne, s potencijalom za dugoročne invaliditete, a u nekim slučajevima, čak i smrtnost. Najvažnija stvar koju možemo učiniti kako bismo sprečili nastanak moždanog udara je redovno praćenje zdravlja kroz sistematske preglede i redovne kontrole sa lekarima. Mnogi ljudi koji misle da su potpuno zdravi, zapravo imaju visok krvni pritisak ili druge faktore rizika koji ih dovode do moždanog udara.
Kada se radi o simptomima moždanog udara, prvi znakovi obično uključuju glavobolje koje traju duže vreme, mučninu, povraćanje, i brzi neurološki deficit, kao što su oduzimanje jednog dela tela ili iskrivljenost lica. Ovo su simptomi koji se ne mogu zanemariti, jer ukazuju na ozbiljan problem koji može dovesti do potpuno nepovratnih posledica. U tim trenucima, važno je da osoba odmah potraži pomoć i da ne odlaže odlazak u hitnu pomoć.
Dr. Golubović napominje da se moždani udar može prevenirati adekvatnim uzimanjem terapije, zdravim životnim navikama, kao i redovnom fizičkom aktivnošću. Naglašava da su zdrav način života i redovne proaktivne kontrole ključ za sprečavanje ozbiljnih neuroloških stanja i omogućavanje ranog otkrivanja potencijalnih problema.
Na kraju, iako je izazovima izloženo naše zdravlje tokom hladnih meseci, važno je da zimi obratimo posebnu pažnju na zdravlje svojih krvnih sudova i mozga, kao i da se pridržavamo saveta lekara koji su tu da nas podsete na značaj prevencije i samopomoći.
