Nedavno se u našoj firmi pojavio novi kolega. Mladić je stigao iz drugog grada i uselio se u staru, trošnu kuću koju je nasledio od pokojne bake. Ispričao je da nije mogao da je proda, iako bi mu novac dobro došao, jer je svaka prostorija u toj kući za njega prepuna uspomena. Baka ga je, kako je govorio, čuvala i podizala dok su roditelji radili, i svaka cigla, svaka daska imala je deo njenog života.
- Na poslu se brzo moglo primetiti da živi skromno. Nekoliko kolega i kolegica počelo je da se šali na njegov račun. Kada ga nije bilo u kantini, zadirkivali su ga jer bi se znao pojaviti dva-tri dana zaredom u istoj garderobi. Niko od njih nije ni pokušao da razmisli kakvu priču nosi iza sebe. A zapravo, u tim trenucima meni je postajalo jasno da se iza tih pohabanih majica i hlača krije čovek pun dobrote, smirenosti i pristojnosti, kakve retko sretneš.
Jednog dana mi je sam od sebe ispričao da kuću sređuje malo po malo. Rekao je da je krov u očajnom stanju i da prokišnjava kad god padne jača kiša. Prozori su stari, a stolarija se raspada. Sve to popravlja sopstvenim rukama, koliko ume i može, jer nema dovoljno novca da plati majstore. Dok sam ga slušao, shvatio sam da mi govori bez žaljenja, bez traženja sažaljenja – jednostavno, tako je, i nosi se s tim.
U meni se tada javila želja da mu pomognem makar u nečemu. Naručio sam preko interneta dvoje hlača i dve majice, a kada su stigle, ponudio sam mu ih kao da su greškom male meni. Ispričao sam da je moja žena pogrešila prilikom narudžbine i da ih ne možemo vratiti. Znao sam da ih verovatno ne bi prihvatio da sam mu ih poklonio direktno, jer je ponosan i ne želi da bude teret nikome.
Nikada neću zaboraviti izraz njegovih očiju kada sam mu pružio taj mali dar. U njima se videla mešavina tuge i zahvalnosti, kao da se borio sam sa sobom da li da primi ili da odbije. Na kraju je samo tihim glasom rekao: „Hvala.“ Bilo je jasno da mu taj trenutak znači mnogo više nego što je mogao da pokaže rečima.
Ipak, ruganje na poslu nije prestajalo. Zamerali su mu i to što nosi hranu od kuće, jer se vidi da je sve jednostavno spremljeno, bez mnogo luksuza. Ja sam znao da iza toga stoji trud, jer je sam pravio obroke i pazio da mu potraju. Sutradan me pozvao u stranu, želeći da mi pokaže svoju zahvalnost. U kutiji je nosio dva komada mesa koje je spremio i insistirao da podelimo. Mogao sam da osetim da mu nije bilo lako da mi to ponudi – više iz osećaja neugodnosti i potrebe da uzvrati, nego zato što je imao viška. Taj gest mi je rekao više o njegovom karakteru nego stotine rečenica.
- Od tog trenutka počeli su da i mene posmatraju drugačije. Primetio sam podsmehe i šaputanja iza leđa jer sam mu pružio ruku i postao mu prijatelj. Ali meni to nije smetalo. Shvatio sam da radije želim biti uz čoveka koji se bori, koji ima srce i koji zna šta znači zahvalnost, nego uz praznoglavce koji vode računa o tuđim životima dok svoje skrivaju iza podsmeha i tračeva.
Kada malo bolje razmislim, ti isti ljudi koji se rugaju, nikada nisu pružili drugome ni najmanji znak pažnje. Njihova snaga se sastoji u tome da slabijeg ponize kako bi sakrili sopstvene nedostatke. Ali pravi život, onaj koji ima smisla, gradi se na dobroti i na odnosima koji su iskreni.
Ovaj kolega, sa svojom skromnošću i tihim ponosom, podsetio me je na to šta je istinska vrednost. Naučio me je da nije važno koliko imaš odeće, novca ili luksuznih obroka, nego koliko ljubavi i poštovanja nosiš prema drugima. Njegova zahvalnost za najmanju sitnicu bila je iskrenija od svih praznih reči onih koji mu se podsmevaju.
Na kraju, ako moram da biram, biram da budem na strani onih koji su iskreni, dobri i čisti u srcu. Biram da pomognem i da pružim ruku, makar i najmanjim gestom. Jer znam da će se to kad-tad vratiti – ne u materijalnom smislu, već u osećaju mira, svesti da sam uradio nešto što ima smisla. A podsmeh i zlobni komentari? Oni nestaju onog trenutka kada shvatiš da su prazni i da ne dotiču ono što zaista jesi.
Zato ću uvek izabrati da budem prijatelj dobričini koji se bori sa životom, nego saučesnik u podsmehu onih koji se plaše da pogledaju u sopstvene slabosti
