Prije tačno deset godina napustio nas je jedan od najvećih kantautora bivše Jugoslavije Arsen Dedić. Njegov odlazak ostavio je duboku prazninu u muzičkoj i kulturnoj sceni regiona.
I dok se vreme polako udaljavalo od dana njegove smrti, nova bolna vest pogodila je javnost – potpuno iznenada, preminuo je njegov sin, talentovani pijanista Matija Dedić, plod velike ljubavi Arsena i njegove životne saputnice, slavne pevačice Gabi Novak.
No, Arsenov život bio je mnogo više od biografskih crtica, ploča i koncerata. Njegova duša, obojena poezijom, umetnošću i dubokom senzibilnošću, bila je magnet za ljude iz raznih umetničkih krugova. Malo ko zna da je u njega bila zaljubljena i jedna od najlepših glumica sa ovih prostora – nezaboravna Neda Arnerić. Njena mladalačka očaranost Arsenom nikada nije prerasla u ljubavnu vezu, ali ostala je kao tiha senka u njenom srcu.
Njihova priča započela je još dok je Neda bila tek petnaestogodišnja devojčica. Upoznala ga je na snimanju filma „Višnja na Tašmajdanu“, u kojem su oboje igrali. Tada je, kako je sama priznala, Arsen ušao u njen svet kao prava umetnička enigma – nežan, misteriozan i duhovno snažan. Bila je to jedna od onih platonskih ljubavi koje se ne zaboravljaju, ljubav u kojoj je umetnost stajala kao nevidljiva, ali neprobojna prepreka.
- „To je jedan od retkih muškaraca u koje sam bila iskreno zaljubljena, a da se između nas nikada ništa nije dogodilo“, rekla je Neda u intervjuu za časopis Hello! 2015. godine, povodom Arsenove smrti. „Njegova umetnost stajala je između nas kao nepremostiv zid. Teško mi je da govorim o njemu, naročito dok slušam kišu kako tiho pada. Ne želim da zvučim patetično, jer takvom čoveku, takvoj umetnosti, patetika ne priliči.“
Prisjećajući se Arsenove mladosti, glumica je dodala kako je bio čovek koji je voleo da bude voljen i da se lako prepuštao osećanjima. „Pre nego što je upoznao Gabi, u svakom gradu imao je po dve devojke“, kroz osmeh se prisećala, dodajući da su njene godine i njegova posvećenost umetnosti tada činile vezu nemogućom. „On je tada bio duplo stariji od mene. A to je, za jednu devojčicu, ogromna razlika, iako danas takve razlike deluju prihvatljivo.“
U svom sećanju na Arsena, Neda ga nije videla samo kao muškarca, već pre svega kao umetnički ideal. „Obožavala sam njegove albume, njegove knjige poezije. Toliko sam bila očarana da više nisam znala da razlikujem Arsena umetnika od Arsena čoveka. I možda sam se baš u tog umetničkog Arsena zaljubila.“
Gabi Novak – Životna saputnica i večna ljubav
Arsenova najveća ljubav, muza, partnerka i saputnica kroz život bila je legendarna Gabi Novak. Njihova priča nije započela kao vatromet strasti, već kao nežno prijateljstvo koje je tokom godina preraslo u duboku, zrelu i neraskidivu povezanost. Prvi susret desio se 1958. godine ispred televizijskog studija na uglu Šubićeve i Zvonimirove u Zagrebu. Arsen, tada još neafirmisani umetnik, došao je da traži svoje mesto pod suncem, dok je Gabi već bila poznato ime u svetu zabavne muzike.
Njihovo poznanstvo posredovao je tekstopisac Mario Bogliuni, koji je Gabi rekao da je upozna sa „Igorom Krimovim“, što je bio Arsenov pseudonim. „Bio je bled, mršav, izgledao je kao dečačić. Ali imao je neku posebnu energiju“, prisetila se Gabi. Njihova saradnja počela je kada je Arsen uradio prevod za pesmu „Netko bdije nadamnom“ koja se našla na njenom albumu iz 1962. godine. Prijateljstvo je raslo, a s vremenom i nežna osećanja koja nisu prestajala da se produbljuju.
U početku su oboje bili u drugim brakovima – Arsen sa Vesnom Matoš, s kojom je imao ćerku Sandru, a Gabi iza sebe imala brakove sa Bogdanom Debenjakom i kompozitorom Stipicom Kalogjerom. No, sudbina ih je spojila, i kada su se konačno oboje oslobodili prošlosti, započeli su zajednički život.
„Između nas se nikada nije dogodio grom, nikakav spektakl. Sve se odvijalo polako, prirodno. Postali smo ljubavnici, roditelji, a zatim i supružnici – sve u svoje vreme“, govorio je Arsen.
- Njihov brak trajao je 42 godine – prožet ljubavlju, umetnošću, ali i brojnim izazovima. Gubitak prvog deteta zbog lažne vesti o Arsenovoj smrti, požar u kući, transplantacija jetre u Padovi 2004. godine… sve su to bile tragedije koje bi mnoge odnose slomile, ali njih dvoje su ostali čvrsti i jedinstveni.
„Bio je to put ka sebi“, govorio je Arsen o svojim danima provedenim u bolnici. „Gledao sam senku Hrista na zidu, nisam uključio ni TV ni CD plejer. Hteo sam da se suočim sa sobom. Bolest mi je dala priliku za introspekciju.“
A Gabi je sve to podnela stoički. „Teško je bilo živeti s Arsenom. Ali ja sam jedna od retkih njegovih prijateljica koja je to mogla“, rekla je s blagim osmehom. Arsen je često umeo da kaže: „Mi smo običan par, s mnogo svetlih, ali i tamnih trenutaka. Ali jedno bez drugog – ne možemo.
Do kraja života, njihova veza ostala je istinski oslonac – lični, umetnički i duhovni. Arsen je voleo da kaže da je Gabi „namenjena“, dok je ona tvrdila da će ga štititi svom snagom, bez obzira na okolnosti. I tako je i bilo. Otišao je, ali uz nju. I ostao je – u svakom stihu, svakoj noti, svakom sećanju koje su zajedno stvorili.
