U današnjem članku pišemo o teškom životu jedne majke koja je žrtvovala sve za svog sina, samo da bi mu omogućila šansu koju ona nije imala. Priča je emotivna, puna bola i tuge, a njene posledice traju i nakon njene smrti.
Stana je bila žena koju su život i okolnosti doveli do ruba. Njezine ruke, crvene i ispucale od jeftinih sredstava za čišćenje i hladne vode, bile su svjedoci njenog truda. Decenijama je radila tri smene, spavajući samo četiri sata dnevno u vlažnom suterenu, a sve to samo kako bi njen sin Jovan imao šansu da izbegne život kakav je ona vodila.
Stana nije žalila ni sebe ni svoje zdravlje, jer je sve činila za njega. Njenu žrtvu, međutim, Jovan nije mogao da sagleda u tom trenutku. On je rastao u stidu zbog siromaštva koje su živeli, i sve što je želeo bilo je da pobegne od svoje stvarnosti, čak iako to značilo da će okrenuti glavu od svoje majke.
Kako je Jovan odrastao, tako su rasli i njegovi problemi sa identitetom. Bistar momak, dobar đak, ali sve više nesiguran zbog svog porekla, on je počeo da se distancira od majke i svega što je ona predstavljala. On je mrzeo miris hlora na njenoj odeći, mrzeo je njene iznošene džempere i teške radničke cipele. Nije želeo da ga povezuju s njom, a još manje da mu drugi vide dom u kojem je odrastao. Svaki put kad bi ga drugovi iz škole doveli do kuće, on bi insistirao da ga ostave daleko od nje, jer je bio svestan da su njegove školske kolege iz mnogo imućnijih porodica.
- Dan otvorenih vrata u školi, trenutak koji je trebao biti važan i ponosan, postao je kulminacija svih tih nesrećnih osećanja. Stana je, kao i obično, učinila sve da bude dostojna tog dana, pripremajući stari, teget kostim koji je dobila od gospođe kojoj je čistila. Bio je to kostim koji je bio iznošen i malo prevelik, ali bio je čist i ispeglan. Iako se trudila da izgleda što bolje, Jovan je video samo svoje vlastito poniženje. Kada je ugledao majku u tom kostimu, sav njegov stid je eksplodirao. Počeo je da viče na nju, govoreći joj da ga sramoti pred ostalim roditeljima koji dolaze u skupoj odeći. Bio je besan i prezirao ju je, zaboravljajući sve što je ona učinila za njega.
Stana je, slomljena njegovim rečima, samo ćutala. Njene ruke su se spustile, a srce joj je bilo kao olovo. Bez reči je skinula kostim i obukla svoju staru kućnu haljinu, dok je Jovan, besan, otišao u školu, ostavljajući je samu. Tog dana, Stana je donela odluku da još više žrtvuje, iako nije imala snage ni za to. Ugasiće grejanje i štedeti na svemu, kako bi skupila još koji dinar za Jovana.
Iako su prošli meseci, Jovan nije primetio koliko je njegova majka bila iscrpljena. Dok je on bio preokupiran svojim životom i maturama, Stana je tiho kopnela. Noću bi kašljala, pokušavajući da ga ne probudi, dok je štedela na svemu – hrani, lekovima, i grejanju. Jovan nije postavljao pitanja o tome. On je mislio da ona jednostavno troši novac na stvari koje su mu delovale kao “staračke gluposti”.
Kada je jednog jutra, zbog zime, Jovan ušao u svoju sobu i našao svoju majku beživotnu, shvatio je da je ona umrla u snu. Umrla je od hladnoće i iscrpljenosti, zato što je više imala snage da se bori. Tog dana, Jovan je morao da se suoči sa posljedicama svog ponašanja, iako je sve to bilo prekasno.
- Dok je stajao nad njenim telom, tišina je bila sve što je osetio. Hitna pomoć i policija su došle, ali ništa nije moglo da ga vrati nazad u prošlost. Počeo je da skuplja njene stvari, a među njima je našao nešto što je potpuno promenilo njegov pogled na sve. Ispod jastuka, umotane u staru krpu kojom je obrisivala podove, bile su stotine evra, sa ceduljom koju je napisala njena ruka, govoreći da je novac za njegov maturski odelo i proslavu.
Jovan je stajao paralizovan. Zgužvane novčanice, koje su mirisale na varikinu, bile su simbol svega što je ona učinila za njega. Majka je prestala da jede, prestala da se greje, i radila bolesna, samo da bi skupila novac za Jovanovo matursko odelo. Taj novac, međutim, nije mogao da povrati ono što je izgubljeno. Jovan je znao da je ubio svoju majku svojim stidom i preziranjem, i da nikada neće moći da živi sa tim saznanjem.
Na kraju je odlučio da novac ne potroši. Sačuvao ga je, čuvajući ga kao najvredniju i najbolniju stvar koju je ikada posjedovao. Iako je otišao na maturu u starim farmerkama, taj novac mu je zauvek ostao kao podsećanje na ljubav koju je izgubio, kao bolna slika žene koju je, kroz svoju sramotu, uništio
