Pre pet godina, dok je svet bio zatvoren zbog pandemije koronavirusa, Mauro Morandi uživao je u miru i tišini. Tri decenije provodio je u izolaciji, okružen prirodom, bez ikakvih briga o modernom svetu i njegovim problemima. Njegov život bio je jednostavan, ali ispunjen.
Sve je počelo još 1989. godine, kada je njegov katamaran, sa pokvarenim motorom i rasklimanim sidrom, nasukao se na obalu ostrva Budeli, smeštenog između Sardinije i Korzike. Ono što je u početku izgledalo kao nesreća, za Morandija je bila nova prilika. Prodao je svoj brod i prihvatio ulogu čuvara ostrva, odlučivši da posveti život očuvanju netaknute prirode Budelija. Tako je počela njegova izolovana egzistencija, koja će ga učiniti poznatim kao italijanski Robinzon Kruso.
- Trideset dve godine kasnije, Morandi je bio jedini stanovnik ostrva i njegov zaštitnik. Zime su bile prelepe, ali izuzetno usamljene. Ponekad bi proveo i po 20 dana bez ikakvog ljudskog kontakta, sedeći na plaži i slušajući samo talase i vetar. Nalazio je utehu u introspektivnom razmišljanju i filozofiji, proučavajući dela starih Grka i književne klasike. Smatrao je da je samota ključ introspektive i kreativnosti, pa je skulpturama od kleke i fotografijama ostrva izražavao svoje osećaje i doživljaje.
Ostrvo Budeli, deo Nacionalnog parka Madalena, poznato je po svojoj Ružičastoj plaži, jednoj od najlepših u Italiji. Pesak je nosio delikatnu ružičastu nijansu zbog mikroskopskih fragmenata korala i školjki, koje su talasi vekovima mrvili. Italijanska vlada još početkom devedesetih proglasila je ovu plažu mestom visoke prirodne vrednosti, a zbog očuvanja ekosistema, plaža je zatvorena za posetioce, ostavljajući Morandija kao jedinog stalnog stanovnika ostrva.
Iako nije voleo društvo, Morandi je strastveno čuvao prirodu i tokom leta posetioce učio o ekosistemu i načinu njegovog očuvanja. Govorio je: „Nisam botaničar ni biolog. Znam nazive biljaka i životinja, ali moj posao je da ljudima objasnim zašto neka biljka mora da živi.“ Verovao je da će svet biti spašen tek kada ljudi nauče da doživljavaju lepotu prirode, ne samo gledanjem, već i osećajem, ponekad zatvorenih očiju.
Njegov život na ostrvu bio je primer potpune jednostavnosti i posvećenosti. Često je govorio da je ovo, na neki način, zatvor koji je sam izabrao. Ipak, osećao je slobodu u izolaciji. Čitao je, razmišljao, fotografisao promene prirode i stvarao umetnost od dostupnih materijala. Njegova rutina bila je meditativna i ispunjena smirenjem, povezanošću sa prirodom i univerzumom.
- Morandi je prihvatio i digitalno doba. Kroz društvene mreže delio je svoj komadić raja sa svetom, želeći da inspiriše ljude da cene i štite prirodu. Govorio je: „Ljubav je apsolutna posledica lepote i obrnuto. Kada volite nešto duboko, poistovećujete se sa tim, postajete deo toga, a ono deo vas. Isto je i sa prirodom.“
Međutim, posle decenija provedenih kao čuvar Budelija, Morandi je bio primoran da odustane. Italijanske vlasti, koje su decenijama pozivale na njegovo iseljenje, ove godine su postavile konačne pretnje. Sudski procesi i sporovi oko prava na ostrvo doveli su do odluke da Budeli pripada Nacionalnom parku Madalena, čime je njegova pravna pozicija postala nesigurna. 25. aprila 2021. godine objavio je da će napustiti ostrvo, nakon novih pretnji iseljenjem.
„Želeo sam da ovde umrem, da budem kremiran i da moj pepeo rasutim u vetar“, rekao je Morandi, koji je tada imao 81 godinu. Verovao je u ciklus života i povratak energije u prirodu, osećajući da smo svi deo istog univerzuma, što je stari grčki stoici nazivao simpateja. Njegov odlazak sa ostrva označio je kraj jedne izuzetne i inspirativne priče o životu u harmoniji sa prirodom, posvećenosti i unutrašnjoj slobodi.
Mauro Morandi preminuo je 3. januara 2025. godine, ostavljajući za sobom nasleđe čoveka koji je tri decenije proveo u izolaciji, ali sa dubokom povezanošću sa svetom oko sebe, učeći generacije o lepoti, ljubavi i očuvanju prirode
