Njegova sudbina, koja je bila ispunjena muzičkim usponima i strašnim padovima, završila je tragično, a on je umro bez glasa, koji je nekada bio njegov najvredniji dar.Ovo je priča o umetniku čiji su talenti pomerali granice, ali čija je sudbina bila neumoljiva, ostavljajući za sobom samo tragove tuge i neispunjenih snova.
Bora Spužić Kvaka, veliki umetnik i srce narodne muzike, svoju najveću ploču snimao je u 34. godini života, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji jugoslovenske i srpske muzike. Njegova karijera bila je puna uspona, ali i teških trenutaka, a najviše ga je obeležila pesma “Pođimo krčmu staru”, koja je postala pravi hit i donela mu veliku popularnost. Iako je u tom periodu bio na vrhuncu svoje slave, ploča koju je snimio bila je prodana u neverovatnih 400.000 primeraka, što je omogućilo da stekne srebrno i zlatno izdanje. Ljubitelji njegove muzike stajali su u redovima kako bi kupili ovaj muzički dragulj, a Kvaka je zarađivao ogroman broj obožavalaca koji su ga obožavali zbog njegovog izuzetnog glasa i emotivnog načina pevanja.
Kvaka je bio jedan od najpoznatijih i najvoljenijih pevača tog vremena, a svojim glasom je mogao da dotakne srca i najtvrđih duša. Njegova sposobnost da prenese emociju kroz pesmu bila je neuporediva, a uspeh koji je postigao na muzičkoj sceni učinio ga je pravim legendama. Ipak, kako to obično biva, život je imao druge planove za njega. Poslednje godine života proveo je u veoma teškim okolnostima, koje su duboko potresle ne samo njega, već i njegove verne obožavaoce
Godine 1997. Kvaka je doživeo moždani udar, što je drastično promenilo njegov život. Njegova desna strana tela bila je potpuno oduzeta, a on je izgubio sposobnost da peva, što je za njega, naravno, bio ogromni udarac. Ovaj pevač, koji je bio poznat po tome što je mogao da izazove emocije kod publike, sada je bio prisiljen da živi u gotovo potpunom zaboravu. Zaboravljen od strane mnogih, nesposoban da nastavi sa pevanjem, Kvaka je morao da se suoči sa veoma teškom stvarnošću – životom bez onog što je voleo najviše: muzike.
- Njegovo stanje nije bilo tajna, a novinari su ga posetili 1997. godine u njegovom domu, gde su izveštavali o njegovoj nesreći. Kvaka je tada bio potpuno nemoćan, nepokretan, sa ozbiljnim fizičkim ograničenjima. U svom domu, uz podršku svoje supruge Ranke, koja je postala njegov lekar, dadilja i jedini oslonac, Kvaka je pokušavao da se izbori sa teškom situacijom. Ranka je bila ta koja mu je pomagala da se pomeri, i koja ga je podržavala kroz sve teške trenutke.
“Pre mnogo godina, u jednom razgovoru sa novinarom, Bora Spužić Kvaka izjavio je: ‘Među pevačima i muzičarima nemam mnogo prijatelja. Gledam ih, vidim i osećam da su oko mene maske, da ne znam šta koji od njih misli.’ Dobar poznavalac najtananijih ljudskih osećanja, Kvaka je u tom trenutku verovatno imao osećaj da će se jednoga dana i sam suočiti sa ravnodušnošću i hladnoćom tih veštačkih lica”, pisali su novinari.
Kvaka je ostao oličenje narodne muzike, pevao je s dušom i srcem, a njegov najveći dar bio je u tome što je mogao da probudi i najtvrđa srca. Iako su mu se brakovi završavali u brzim razvodima, njegovo ime i pesme ostali su nezaboravni. Nakon nekoliko neuspelih brakova, u kojima je sa suprugama imao decu, njegova muzika je nastavila da živi kroz pesme koje su postale evergreeni. Komponovao je i pisao pesme koje su ga odvele u sam vrh popularnosti, a najveći hitovi poput “Najteže je, druže moj”, “Nezahvalna žena”, “Najlepša uspomena” i “Neverna ljubav” bili su pravo odraz njegove duše.
Iako je započeo svoju muzičku karijeru kao tek mladi umetnik, brzo je postao simbol narodne muzike, čiji su stihovi i melodije ostavili dubok trag u muzičkom nasleđu. Njegov prvi singl snimljen je u saradnji sa poznatim kompozitorom Budimirom Bucom Jovanovićem, a pesme kao što su “Dođi ublaži bol srca mog” i “Oj Dunave plavi” postale su neizostavan deo muzičkog repertoara.
Kvaka je živeo za muziku, a njegova karijera je bila ispunjena velikim hitovima, ali na kraju, život ga je naterao da se suoči sa teškim realnostima, daleko od scene i reflektora. Bez obzira na to, njegove pesme i dalje žive i neprestano podsećaju na to koliko je bio posebna muzička ličnost. Kroz svoju muziku, Kvaka je ostavio neizbrisiv trag, a njegova legenda nastavlja da živi u srcima onih koji su ga voleli i poštovali.
