Naši preci su njegovali duboko ukorenjena verovanja o novcu i finansijskoj sreći, verujući da određeni običaji i navike imaju moć da utiču na njihovu materijalnu situaciju. Smatrali su da je odnos prema novcu ključan faktor koji može biti presudan za značajno unapređenje finansijskog stanja. Evo nekih od tih verovanja i običaja koji su prenošeni s generacije na generaciju:
- Darivanje novčanika: Nikada nisu davali prazan novčanik, verujući da to može odbiti novac. Davaoci bi obično unutra stavili neku novčanicu kako bi privukli obilje.
- Čuvanje prve zarađene novčanice: Prva novčanica koju bi zaradili ili koju bi dobili kao dar od nekoga koga su smatrali dobrim čovekom, čuvali bi u torbi ili novčaniku kao amajliju koja privlači dobru energiju za dalju zaradu.
- Najbolje vreme za traženje povišice: Dok su moderna istraživanja otkrila da je četvrtak idealan dan za traženje povišice, naši preci su verovali da je sreda prepodne najpovoljnije vreme za to.
- Navike koje privlače novac: Čišćenje mrvice sa stola golim rukama ili zviždanje u kući smatrani su navikama koje odbijaju novac. Takođe su punili džepove odeće u ormaru sitnim novcem, a krpljenje čak i najmanje rupice na džepovima smatrano je važnim kako novac ne bi “curio” iz njih.
- Pozajmljivanje novca: Nije preporučljivo pozajmljivati novac uveče ili utorkom. Takođe, nije bilo dobro pozajmljivati hleb ni so, jer se verovalo da to dovodi do finansijskih problema.
- Zadržavanje celokupne plate: Na dan isplate plate, nije se smelo skinuti ništa sa računa, već je cela plata trebala prenoćiti u kući kako bi se “nalepila” za domaćinstvo.
- Krupna novčanica kao talisman: Najveću novčanicu bi čuvali u domu godinu dana, verujući da će tako privući novac u kuću.
- Nesrećni novac: Novac dobijen na kocki, pronađen, oštećen ili zarđao smatralo se nesrećnim, te bi se takve novčanice darovale siromašnijima ili što pre potrošile.
Ova verovanja i običaji, iako deluju sujeverno u modernom svetu, predstavljaju deo bogate tradicije i kulturnog nasleđa koji su oblikovali odnos naših predaka prema novcu i materijalnoj sigurnosti.
BONUS TEKST
Arheolozi su nedavno otkrili izvanredan artefakt koji datira iz antičke Grčke, a koji baca novo svetlo na život i običaje starih Grka. Reč je o drevnoj skulpturi koja prikazuje boginju Artemidu, boginju lova i divljine, kako jaše konja.
Ovo otkriće je izuzetno značajno jer pruža uvid u kulturu i religiju drevnih Grka na način na koji dosad nismo imali prilike da vidimo. Skulptura je izuzetno očuvana i detaljno izrađena, prikazujući Artemidu u svom punom sjaju kao moćnu i neustrašivu božicu.
Ono što je posebno fascinantno jeste način na koji je Artemida prikazana kako jaše konja. Ova slika otkriva duboko ukorenjenu povezanost drevnih Grka sa prirodom i divljinom, kao i njihovo poštovanje prema životinjama. Pored toga, ova skulptura sugeriše da je kult Artemide bio široko prisutan u antičkom društvu i da je imala značajnu ulogu u životu i svakodnevnim aktivnostima ljudi tog vremena.
Otkriće ove skulpture donosi novo svetlo u proučavanju antičke grčke religije i umetnosti, otvarajući nova pitanja i podstičući dalja istraživanja. Osim toga, podseća nas na bogatstvo i složenost drevnih civilizacija i naglašava važnost očuvanja njihovog nasleđa za buduće generacije.
