Svetlana Seka Aleksić rođena je 1981. godine u gradiću Zvorniku. Odrasla je u radničkoj porodici otac Milorad bio je vozač, dok je majka Ibrima radila u lokalnom fudbalskom klubu.
Međutim, iza zidova porodičnog doma krile su se nesanice, suze i nemiri. Otac, iako čovek dobre duše i spreman da pomogne drugima, imao je ozbiljan problem sa alkoholom. Pored toga, ljubomora i nasilje su često narušavali mir u kući. Seka je još kao dete, pre nego što je znala šta znači reč „trauma“, naučila kako je to štititi majku i brata, kako je to sedeti u tišini dok roditelji viču, i kako je to kada ljubav u domu zameni strah.
Majka Ibrima, tiha junakinja njenog života, nosila je teret tih godina na svojim plećima. Nakon dugotrajnog trpljenja i razočaranja, odlučila je da prekine brak i povede svoju decu putem opstanka, ne znajući kakve ih oluje čekaju.
Rat, izbeglištvo i gladne godine
Početkom devedesetih godina, rat je nemilosrdno zahvatio Bosnu i Hercegovinu. Zvornik je postao mesto straha, neizvesnosti i razaranja. Seka, njena majka i brat morali su da napuste sve što su znali i voleli. Krenuli su u nepoznato, kao hiljade drugih izbeglica, sa nekoliko torbi i puno rana koje se ne vide. Prvo utočište našli su u Banji Koviljači, a potom u selu Lipolist kod Šapca, gde su živeli u napuštenoj školskoj zgradi bez osnovnih uslova – bez kupatila, grejanja, privatnosti.
To su bile godine preživljavanja. Umesto školskih ekskurzija i igračaka, Seka je rano počela da peva po svadbama, kafanama i slavama – ne iz hobija, već iz nužde. Sa samo 14 godina, njen glas je odjekivao kroz zadimljene sale, dok su drugi vršnjaci tek otkrivali prve simpatije i školske obaveze. Svaki dinar koji bi zaradila odlazio je na hranu, račune i autobusku kartu do škole.
Odbacivanje i snaga identiteta
Školski dani u Šapcu nisu joj doneli utehu. Naprotiv – bila je često na meti vršnjačkog nasilja. Zbog govora, izgleda, odeće i porekla – jer je majka muslimanka – svakodnevno se suočavala sa podsmehom, uvredama i diskriminacijom. Deca su joj cepala odeću, gurala je, pljuvala, nazivala pogrdnim imenima. Ali nije poklekla. Svaki bol koji je osećala u sebi pretvarala je u tiho obećanje – da će jednog dana uspeti i da će svi koji su je gazili morati da je poštuju.
„Zahvalna sam svima koji su me povređivali. Bez njih, možda ne bih bila ovoliko jaka,“ rekla je jednom prilikom, s bolnom iskrenošću.
Pokušaj pomirenja sa ocem i gorčina razočaranja
Nakon razvoda, njen otac Milorad je otišao u inostranstvo. Godinama nisu imali nikakav kontakt. Seka je odrasla uz očuha Milana, čoveka koji joj je bio tiha i stabilna figura u svetu punom haosa. Kada je već postala poznata pevačica, uz podršku tadašnjeg partnera Zorana Kovačevića, odlučila je da pronađe oca. Posle 13 godina – uspela je.
Našla ga je u Beču, ali život joj je priredio novo razočaranje. Milorad je tada bio u zatvoru, a nakon što mu je platila kauciju i pružila krov nad glavom, očekujući emotivnu bliskost i ponovni susret duša, dobila je – ravnodušnost. On je trošio novac na alkohol, nije pokazivao zahvalnost, a ćerku kao da nije doživljavao kao deo sebe. Nakon toga je Seka odlučila da prekine svaki kontakt. Srce joj je bilo slomljeno, ali dostojanstvo je ostalo netaknuto.
Javni sukobi i konačno oproštaj
Godine 2011, Milorad Aleksić je ponovo dospeo u žižu javnosti, kada je dao intervju u kojem je izneo niz šokantnih tvrdnji, uključujući i neistinitu priču o Sekinom tadašnjem partneru. Njena reakcija bila je kratka i odlučna – demantovala je sve i naglasila da s ocem održava kontakt isključivo iz osećaja obaveze, a ne ljubavi.
Ipak, život je neumoljiv. Kada je Milorad teško oboleo, Seka nije okrenula leđa. Bila je uz njega u njegovim poslednjim danima. Preminuo je 6. januara 2018, na Badnje veče. Seka mu je oprostila sve i oprostila se od njega emotivnim rečima:
“Kažu da samo posebni ljudi umiru na velike praznike… Moj voljeni tata imao je tu čast da dušu ispusti na Badnji dan. Zauvek ću pamtiti tvoju energiju i osmeh. Najviše si se radovao na dan mog rođenja i rekao da ću biti tvoja pevačica. I to sam postala. Tvoja ponosna ćerka.”
Majka Ibrima i očuh Milan – stubovi njene snage
Seka nikada nije krila svoje mešovito poreklo. Njena majka je muslimanka, dok je ona danas posvećena pravoslavnoj veri i duboko duhovna osoba. U teškim godinama, njena majka bila je snaga, svetionik i oslonac. Očuh Milan, tih i vredan čovek, obezbedio je sve što je mogao – radeći fizičke poslove, samo da bi Seki omogućio osnovne uslove za život i obrazovanje. Ona ga naziva „najvažnijim muškarcem u svom životu“ i često govori da je upravo njegov trud bio temelj njenog uspeha.
Zvezdani trenuci i mir porodičnog života
- Danas, Seka Aleksić je više od muzičke zvezde – ona je simbol borbe, vere i trijumfa nad nedaćama. Iako je mnogi vide kao glamuroznu figuru sa naslovnica, ona često govori da nije milionerka i da iza svake bine stoje sati rada, neizvesnosti i odgovornosti. Za nastupe tokom praznika zarađuje između 8.000 i 10.000 evra, ali njen pravi uspeh je što živi život u skladu sa sobom.
Posle teških godina borbe za potomstvo, pronašla je mir u veri, molitvi i manastirima. Danas, uz supruga Veljka i njihove sinove, vodi miran, porodični život – daleko od skandala i estradnih sukoba. Vodi humanitarne akcije, pomaže ugroženima i čuva svoju privatnost koliko god je to moguće.
Zaključak: Žena koja je sve preživela – i uspela
Seka Aleksić je oličenje snage i nepokolebljive vere. Prošla je kroz siromaštvo, rat, izbeglištvo, nasilje, izdaju i javno osuđivanje, ali ništa je nije slomilo. Svaki poraz pretvorila je u lekciju, svaku bol u motivaciju, a svaki pad u novu priliku za uzlet. Danas, ona ne peva samo pesme – ona priča priču. Priču o ženi koja je sve izgubila, a na kraju – sve dobila.
