Dok ga publika poznaje sa filmskog platna pravi Nenad otkriva se tek kada siđe sa scene i zakorači u svoje selo, među voćnjake i polja koja sam obrađuje. Njegov izbor da živi na selu nije čin odricanja, već svjesna odluka da sačuva ono što je istinito i neprolazno.
Nenad Jezdić, jedan od najcenjenijih i najvoljenijih srpskih glumaca, poznat je po svojoj karijeri ispunjenoj snažnim ulogama, upečatljivim interpretacijama i dubokim emocijama koje prenosi publici. Međutim, iza reflektora, kamera i pozorišnih dasaka, Jezdić je odlučio da svoj život usmeri ka potpuno drugačijem pravcu – ka prirodi, tišini, zemlji i životu u skladu sa ritmom godišnjih doba. Njegova odluka da se nastani u selu Zabrdica, nedaleko od rodnog Valjeva, nije bila rezultat trenutne inspiracije ili umora od javnog života, već duboko promišljen čin – izbor da pronađe ravnotežu između duhovnog izražavanja kroz umetnost i fizičkog rada koji oplemenjuje telo i duh.
- Na svom imanju, koje je svojim rukama i radom izgradio i oblikovao, Nenad živi život ispunjen suštinskim vrednostima. Bavi se poljoprivredom i stočarstvom, gaji voće i povrće, čuva pčele, a na imanju ima i stado ovaca. Taj rad nije nešto što ga opterećuje, već ga nadahnjuje. On često ističe koliko mu prija fizički umor, jer donosi unutrašnji mir, osjećaj korisnosti i povezanost sa prirodom. Kako sam kaže, seoski život mu pomaže da ostane prizemljen, čvrsto ukorenjen u realnosti, što mu zauzvrat daje dodatnu snagu i inspiraciju u glumačkom pozivu.
„Imam svoju šajkaču na selu, i često je nosim kad idem u voćnjak. Neko bi možda pomislio da time želim da privučem pažnju ili izazovem određeni efekat, ali to nije tačno. Ja imam svoje selo, i duboko verujem da selo ne može da umre. U seoskom životu osećam pravu punoću postojanja, ali to me ne odvaja od scene – naprotiv, to me obogaćuje kao umetnika i kao čoveka“, rekao je Jezdić u jednom intervjuu za Blic.
Za njega, seoski život nije bekstvo, već povratak – povratak iskonskom, jednostavnom i smislenom načinu života. Umesto haotične gradske vreve i potrošačkog mentaliteta, on bira miris sena, cvrkut ptica i tišinu koju narušava samo šum vetra ili ritam kiše. Upravo iz tog mira i bliskosti s prirodom, on crpi životnu snagu, ravnotežu i mudrost koje se potom reflektuju u svakom njegovom glumačkom izrazu.
- „Stručnjaci bi možda rekli da je moj dolazak ovde beg od stvarnosti. Ali ja ne bežim ni od koga – možda sam pobegao od sebe, i zašto da ne? To je bio ogroman podvig. Biti jak znači znati kad treba da se skloniš. Od glume, od grada, od buke… Ovde sam postao bolji čovek“, iskreno je rekao Jezdić.
Zanimljivo je i to što Nenad ne pravi razliku između sebe na sceni i sebe na traktoru – jer, kako kaže, i jedno i drugo zahteva strast, trud, odgovornost i posvećenost. Na selu on nije samo umetnik, već i domaćin, radnik, čuvar tradicije i prenosilac vrednosti koje polako nestaju u modernom dobu. U tom spoju glume i seoskog života, nalazi se njegova snaga i autentičnost, koje ga čine inspiracijom mnogima koji tragaju za smislom van gradskog života i profesionalne trke.
U privatnom životu, Nenad Jezdić je suprug i otac četvoro dece – tri ćerke i sina – koje ima u dugogodišnjem braku sa svojom suprugom Sarom. Iako je poznat širom regiona, Sara je odlučila da ostane daleko od svetla reflektora. Nikada se ne pojavljuje u javnosti niti na glamuroznim događajima, jer, kako Nenad kaže, ona ne želi da se eksponira i insistira na tome da njen identitet ostane privatan.
„Kada sam rekao ‘da’, bilo u crkvi, pred Bogom ili pred ljudima, znao sam da to znači obavezu da budem častan, veran i predan. Biti viteški nastrojen, biti čojstven – to mi je važno. Ženu treba čuvati kao kap vode na dlanu. Sara ne voli ni da je spominjem, ni po statusu, a kamoli po imenu. Ali ona i ja smo jedno – to je suština našeg braka“, rekao je glumac, otkrivajući da njihovu ljubav i porodični život grade na međusobnom poštovanju, poverenju i diskreciji.
Nenad Jezdić danas je simbol jedne drugačije mogućnosti – da se i u savremenom vremenu može živeti u skladu sa prirodom, tradicijom i sobom samim. Njegov život i izbori podsećaju nas da pravo bogatstvo često ne leži u luksuzu, već u jednostavnosti, radu i unutrašnjem miru.
