Josip Broz, poznat kao Tito, održavao je dobro zdravlje, što je bilo istaknuto u javnosti, iako je bio u devetoj deceniji života i dugogodišnji dijabetičar, primajući insulin. U sedamdesetim godinama prošlog veka, pratilo ga je stalno šestoro lekara.
- decembra 1979. godine, doktor Milomir Stanković primetio je da je stopalo leve noge Tita bledo, hladno i s modricama. Utvrđeno je da je veliki krvni sud na butnoj arteriji, koji snabdeva nogu, bio zapušen. Iako je prvobitno izbegavao konsultaciju s timom lekara, Tito je pristao nakon snažnih bolova u nozi. Kako je odbijao opciju amputacije, odlučeno je da se leči lekovima.
Tito je sve više osećao bolove u nozi, što mu je otežavalo spavanje noću. Terapija lekovima nije uspela, pa je Tito, svestan ozbiljnosti situacije, pristao na operaciju, ali uz izričitu zabranu amputacije noge.
Operacija je obavljena u Kliničkom centru Ljubljana, ali bajpas koji je ugrađen u nogu brzo se začepio, što je dovelo do brzog propadanja tkiva leve noge. Nakon operacije, Tito je doživeo pogoršanje zdravstvenog stanja, s temperaturom i nakupljanjem vode u plućima.
Nakon 8 dana, stanje mu se privremeno poboljšalo, ali lekari su mu saopštili da je amputacija noge neizbežna. Amputacija je obavljena 21. januara, visoko iznad kolena. Iako se Tito brzo oporavljao, njegovo zdravstveno stanje ponovno se pogoršalo.
Bubrezi su mu otkazali, usledila je upala pluća, te je svakodnevno primao dijalizu. Unatoč naporima, Tito je doživeo moždano krvarenje početkom februara, a 13. februara pao je u moždanu komu. Organizam mu je postepeno otkazivao, a Tito je preminuo 4. maja 1980. u 15:05 časova.Istog dana, obavljena je obdukcija kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti Josipa Broza Tita.
