U savremenom dobu često se dešava da na pravoslavnim grobljima primenjuju suvišni srpski običaji koji nisu bili uobičajeni u prošlosti, što se može smatrati kao znak novih trendova. Hrišćanska dužnost podrazumeva da se molitvama sećamo naših pokojnika, molimo se Bogu za pokoj njihovih duša, palimo im sveće, održavamo parastose i pomene, postavljamo im spomenike na grobovima kao znak sećanja, i održavamo grobove u pristojnom stanju. Sve ove prakse su u skladu sa crkvenim kanonima.
Nekada se čini da nijedan narod nema tako nebriga prema grobovima svojih bližnjih kao što imaju Srbi. S jedne strane, to može biti zanemarivanje grobova, što uključuje nedostatak obeležavanja i održavanja. S druge strane, u nekim delovima Srbije, postoji tendencija suprotnog ekstrema. Na grobljima se podižu skupoceni spomenici i kapele koje ne odgovaraju tradicionalnom skromnom pristupu. Ovo je praksa koju Crkva ne odobrava.
Idealan spomenik treba da bude skroman, sa simbolom krsta, u skladu sa hrišćanskim verovanjima. Važnije od toga je sećanje na umrle kroz molitve i činjenje dobrih dela u njihovu čast, kao što su pomaganje siromašnima, donacije crkvama, bolnicama, domovima za nezbrinutu decu i drugim humanitarnim organizacijama.
Što se tiče crkvenog stava o opelu i sahrani pokojnika, za Crkvu su najvažniji elementi žito, vino i sam čin opela. Opelo je molitva u kojoj sveštenik moli za pokoj duše preminulog i za oproštaj njegovih grehova. Pomeni, koji se obavljaju od kuće do groblja, takođe imaju važnu ulogu u molitvi za pokojnike.
U nekim delovima Srbije postoje brojni suvišni i štetni običaji vezani za pogreb, koji često nisu u skladu sa crkvenim učenjem. Promena takvih običaja u narodu može biti teška, posebno onih koji su prisutni vekovima. Međutim, u novije vreme, pojavljuju se novi običaji koji se mogu lakše promeniti. Jedan od tih novih običaja je kupovina venaca za sahranu i darivanje poklona prisutnima na sahrani. Obe prakse zahtevaju značajne troškove, iako su suvišne u duhovnom smislu.
BONUS TEKST
Žen-šen, koren koji leči sve
Žen-šen, poznat i kao cudotvorni koren, predstavlja lekovitu biljku rasprostranjenu u istočnim i centralnim delovima Azije. Ovaj koren je po obliku cilindrican i podseca na telo čoveka, te se smatra da mu je lekovita moc veca ako što više lici na ljudsko telo. Kineska medicina ga smatra cudotvornim i koristi se već više od 5000 godina.
Ovaj drevni koren ima mnogobrojna lekovita svojstva i koristi se kao opšti tonik, sredstvo za povecanje otpornosti organizma prema stresnim situacijama i bolestima. Žen-šen uspešno normalizuje funkcije organizma poremecene usled stresa, podstice reproduktivni sistem i cirkulaciju kod muškaraca, te otklanja mušku impotenciju. Sibirski žen-šen podstice imunološke funkcije organizma, dok indijski, poznat kao ašvaganda, deluje umirujuce, daje energiju organizmu i koristi se kao sredstvo protiv stresa.
Ovaj koren se preporucuje različitim kategorijama ljudi, uključujuci sportiste, osobe koje obavljaju teske fizicke poslove, obolele od raznih bolesti, osobe sa slabom cirkulacijom, malokrvne osobe, kao i osobe koje žele ublažiti simptome PMS-a, menopauze ili andropauze, nesanice, depresije i hronicnog umora.
Žen-šen se može pripremiti kao čaj ili se može dodati u druge čajeve. Preporucuje se konzumacija 1-2 grama suvog korena svakog dana. Potrebno je biti oprezan sa doziranjem, jer niske doze mogu povisiti, dok visoke doze mogu sniziti krvni pritisak. Najdelotvorniji oblici žen-šena su ekstrakti i tinkture, a preparati se obicno uzimaju na prazan želudac uz mnogo tecnosti kako bi se ispoljila njihova puna lekovita svojstva.
