Jedan od čestih problema današnjice je povišen šećer kod sve večeg broja ljudi a sve to možemo prepisati nezdravoj ishrani.U današnjem članku želimo sa vama podijeliti koje voće nebi trebale jesti osobe sa povišenim šećerom,pa pročitajte…
Visok šećer u krvi postaje sve češći problem savremenog čoveka. Iako se najčešće vezuje za dijabetes, povremeni skokovi glukoze mogu pogoditi i osobe koje nemaju tu dijagnozu. Mnogi smatraju da je voće uvek bezbedan i zdrav izbor, ali upravo ono može izazvati ozbiljne oscilacije u nivou šećera. Presudan faktor u ovome je glikemijski indeks (GI) – pokazatelj kojom brzinom neka namirnica podiže glukozu u krvi. Kada se jede voće sa visokim GI-jem, glukoza naglo raste, pa telo odgovara pojačanom proizvodnjom insulina. Ovaj proces dovodi do brze gladi i potrebe za novim unosom hrane, što povećava rizik od prejedanja i konstantne želje za slatkim. Zato je važno znati koje vrste voća birati, a koje ograničiti.
- Neke vrste voća, iako bogate vitaminima, nisu dobar izbor za ljude koji žele da drže glukozu pod kontrolom. Na samom vrhu se nalazi banana, naročito prezrela, jer sadrži obilje lako svarljivih šećera. Sličan efekat daju pomorandže i mango, dok su grožđe i urme posebno problematični zbog visokog udela fruktoze. Oni se brzo metabolišu i dovode do naglih oscilacija šećera. Iako deluju bezopasno, i kruške mogu izazvati povećanje glukoze, naročito ako se jedu u većim količinama. Zbog toga osobe koje imaju sklonost ka povišenom šećeru treba da budu obazrive i sa ovom voćkom, iako se često doživljava kao lagan i zdrav obrok.
Sa druge strane, postoji dosta voća koje je znatno bezbednije. Posebno se ističu jagode, borovnice, maline i kupine. Ovo bobičasto voće ima nizak GI, pa se šećeri otpuštaju postepeno, bez naglih oscilacija. Osim toga, sadrže obilje antioksidanasa, vlakana i vitamina C, što doprinosi opštem zdravlju. Dobar izbor su i šljive i kivi, jer usporeno otpuštaju šećer u krvotok. Grejpfrut je još jedna opcija koja se preporučuje, jer pored niskog GI-a, doprinosi boljoj osetljivosti ćelija na insulin, pa olakšava organizmu da koristi glukozu na pravilan način. Uvrštavanjem ovakvog voća u ishranu, moguće je zadovoljiti potrebu za slatkim, a da se ne naruši kontrola šećera.
Veliki broj ljudi greši jer smatra da je svako voće podjednako korisno. Međutim, treba praviti razliku između pojma „zdrava namirnica“ i „namirnica sa niskim GI-jem“. Dobar primer je lubenica. Iako je osvežavajuća, puna vode i vitamina, njen glikemijski indeks je izuzetno visok. To znači da vrlo brzo podiže šećer u krvi, pa osobe koje imaju problem sa regulacijom glukoze moraju biti pažljive i konzumirati je u manjim porcijama. Slična pravila važe i za drugo voće koje je bogato prostim šećerima, a siromašno vlaknima.
- Kada govorimo o stabilizaciji šećera, voće je samo deo šire slike. Ishrana u celini igra ključnu ulogu. Preporučuje se unos integralnih žitarica, koje se sporije vare i obezbeđuju dugotrajan osećaj sitosti. Mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija predstavljaju odličan izbor jer kombinuju proteine i vlakna, čime pomažu stabilizaciji glukoze. Ne sme se zaboraviti ni povrće, koje je uglavnom niskokalorično i ima povoljan uticaj na metabolizam. Kombinovanjem ovih namirnica moguće je održati ravnotežu u ishrani i smanjiti rizik od naglih oscilacija šećera.
Pored rizičnog voća, postoje i druge namirnice koje bi trebalo izbegavati. Tu pre svega spadaju šećer i slatkiši, koji unose visoku koncentraciju glukoze i izazivaju nagle skokove. Problematična su i gazirana pića i fabrički voćni sokovi, jer ne sadrže vlakna koja bi usporila apsorpciju. Od osnovnih namirnica, posebno treba obratiti pažnju na beli hleb, krompir i beli pirinač – sve se brzo vare i dovode do nagle reakcije insulina. Umesto njih, bolji izbor su integralne varijante hleba i pirinča, kao i povrće poput batata, koje ima povoljniji glikemijski profil.
Dakle, ključ u borbi protiv povišenog šećera nije u potpunom odricanju od voća, već u pametnom izboru i kontroli količine. Pravilnom kombinacijom namirnica može se uživati u raznovrsnim ukusima, a da se pri tom očuva stabilnost glukoze u krvi i smanji rizik od komplikacija. Znanje o glikemijskom indeksu i svestan izbor hrane predstavljaju osnovu zdravog načina života za sve one koji žele da očuvaju svoje zdravlje
