Kada sudbina spoji dvoje ljudi, ta ljubav postaje večna. Ova rečenica savršeno oslikava ljubavnu priču Josipe Lisac i Karla Metikoša, čija je veza postala simbol ne samo večite ljubavi, već i muzike koja prelazi sve prepreke. Njihova priča je priča o dvoje umetnika čiji su životi bili uvek isprepleteni, ne samo kroz zajedničke trenutke, već i kroz njihovu umetnost, koja je postala bezvremenska. Ljubav koju su gajili jedno prema drugom bila je toliko snažna da je neizbrisivo utisnuta u srž njihove muzike, a ta veza nije prestala ni nakon tragične smrti Karla.
Početak ljubavi
Njihova ljubavna priča počela je početkom sedamdesetih godina prošlog veka, u malom, ali muzički živahnom mestu – Petrinji, gde su oboje imali zakazane nastupe. Karlo Metikoš, koji je bio poznat u muzičkim krugovima kao Met Kolins, bio je duboko fasciniran novim zvucima sa Zapada, naročito rokenrolom, koji je bio pravi hit u to vreme. Iako je već imao značajnu muzičku karijeru, obišao je pola sveta i upoznao mnoge važne ljude, ipak njegova sreća je bila potpuna tek kada je sreo Josipu Lisac. Prema njenim rečima, bilo je dovoljno samo jedan pogled da se između njih zapali iskra koja je zauvek spojila njihove živote.
U tom trenutku, Karlo je već znao mnogo o Josipi jer su mu o njoj pričali dok je boravio u Africi. Bio je njen veliki obožavalac, divio se njenom talentu i želeo je da je lično čuje. On je postao njen oslonac, njen mentor i ljubavni partner. Josipa je često isticala da je Karlo bio ključni faktor u njenoj karijeri, naglašavajući da joj je pružio ljubav, podršku i snagu da se uspinje, i da je bio taj koji je verovao u nju i njene sposobnosti čak i kada ona sama nije bila sigurna. On je stvorio umetnicu koja je postala simbol jugoslovenske muzičke scene.
Ljubav i muzika – “Dnevnik jedne ljubavi”Njihova ljubav bila je ne samo privatna, već i duboko ukorenjena u muzici. Zajedno su radili na njenom prvom albumu, Dnevnik jedne ljubavi, koji je postao jedan od najvećih muzičkih uspeha u bivšoj Jugoslaviji. Ovaj album nije bio samo zbirka pesama, već je predstavljao emotivnu odiseju – priču o mladosti, ljubavi i strastima koje je teško preneti rečima. Jedna od pesama sa ovog albuma, balada O jednoj mladosti, postala je pravi evergrein, pesma koja je zauvek ostala u srcima svih generacija koje su odrasle uz nju.
Njihova saradnja bila je besprekorno utemeljena na ljubavi, međusobnom poštovanju i dubokom razumevanju. Njihov zajednički rad bio je više od muzičkog stvaralaštva – on je bio način života, način da pokažu svetu kako se ljubav i muzika mogu spojiti u nešto zaista veličanstveno. Ovaj album je bio samo početak njihove zajedničke umetničke odiseje, jer su iz ove ljubavi nastali još desetine uspešnih albuma i pesama koje su zauvek ostale u muzičkoj istoriji.
Tajna njihove veze
Iako su proveli više od dve decenije zajedno, njihova veza nije bila oblikovana kroz tradicionalni brak. Josipa je u nekoliko navrata objašnjavala da brak, prema njenom mišljenju, može dovesti do gubitka identiteta. To je bio jedan od razloga zašto oni nisu formalizovali svoju vezu pred matičarem. Za nju, Karlo nije bio samo partner, on je bio više od toga – bio je njen oslonac, njen partner u svim životnim i umetničkim poduhvatima, njen jedini, nezamenjivi “Karlo”. Nikada nije želela da bude samo njegova žena – ona je želela da bude umetnica koja je ujedno i voljena osoba, i u tom odnosu nije bilo mesta za gubljenje sebe.
Njihova komunikacija bila je jednostavna, otvorena i iskrena. Nisu se bavili svađama niti povređivanjem – svaki problem su rešavali razgovorom, i to odmah. Kako je Josipa jednom rekla: “Nikada nismo jedno drugo opsovali ili zalupili vratima.” Ovaj njihov odnos, temeljen na uzajamnom poverenju, ljubavi i međusobnom poštovanju, bio je pravi raritet u današnjem svetu, ali oni su, očigledno, uspeli da stvore savršen balans između profesionalnog i ličnog života.
Tragedija i večna ljubav
Nažalost, njihov savršen svet nije trajao večno. Karlo Metikoš iznenada je preminuo u decembru 1991. godine, od posledica infarkta, ostavljajući Josipu da se nosi sa ogromnim gubitkom. Smrt Karla bila je ogroman udarac za nju, i nije bilo lako pomiriti se s činjenicom da je ostala bez svog najvažnijeg oslonca. Međutim, iako je prošlo mnogo godina, Karlo nikada nije otišao iz njenog života. On je bio prisutan u svakom njenom dahu, svakom koncertu, svakom stihu koji je pevala. Njegova ljubav prema njoj ostala je nepokolebljiva, a njegova prisutnost u njenom životu je ostala neizbrisiva.
Za Josipu, ljubav prema Karlu nije umanjena vremenom. Kao što je rekla u jednom intervjuu: “Ne volim reč ‘sećanje’ jer sve što smo zajedno doživeli nosim u sebi i prenosim dalje.” Ona nije zaboravila ni jedan trenutak koji su proveli zajedno, jer su svi ti trenuci oblikovali njen život i njenu umetnost.
Josipa Lisac nikada nije pomislila na drugog muškarca nakon Karla. Njeno srce bilo je ispunjeno ljubavlju prema njemu, i u njega više nije moglo stati ništa drugo. Iako je Karlo fizički otišao, njegova duša i uticaj ostali su u njenoj muzici, u njenoj emociji, i u svakom njenom koraku.
Zaključak
Ljubav između Josipe Lisac i Karla Metikoša je večna. Njihova priča nije bila samo obična ljubavna priča; ona je bila priča o strastvenoj ljubavi, umetničkoj saradnji i međusobnom poštovanju. Iako Karlo nije fizički prisutan, njegova ljubav i uticaj na Josipu ostaju neizbrisivi, a njihova veza nastavlja da živi kroz njenu muziku i kroz emocije koje je prenosila na generacije. Karma, sudbina i ljubav spojili su ih u savršenom trenutku, a ta ljubav i dalje inspiriše Josipu i sve koji veruju u večne ljubavi, ljubavi koje nadmašuju vreme i prostor.
