Zlata Petković, jedna od najlepših i najvoljenijih jugoslovenskih glumica, ostavila je neizbrisiv trag u svetu filma i pozorišta, ali i u srcima onih koji su je poznavali. Preminula je 2012. godine u 58. godini života, sedam dana nakon moždanog udara, a njen odlazak rastužio je mnoge.
- Zlata je rođena 1954. godine i od ranih dana je plijenila pažnju svojom nestvarnom lepotom. Godine 1971. osvojila je titulu Mis Jugoslavije, što je bio početak njenog uspona u svet slave. Kao predstavnica Jugoslavije, učestvovala je na izboru za Mis sveta u Londonu, gde je stekla međunarodnu pažnju i priznanje. Njena lepota bila je njen zaštitni znak, ali Zlata je ubrzo pokazala da je više od samo lepog lica.
Prekretnica u njenom umetničkom životu dogodila se kada je dobila ulogu Marije u popularnoj TV seriji “Povratak otpisanih”. Ova serija postala je veliki hit, a Zlata je preko noći postala velika zvezda. Njena karijera obuhvatala je i brojne uloge u pozorištu, na televiziji, kao i snimanje pesama za decu. Iako je bila cenjena zbog svog talenta i posvećenosti, Zlata je uvek ostajala skromna i posvećena svojoj porodici.
Zlata je imala sina Gvozdena iz prvog braka sa suprugom kojeg je upoznala dok je studirala na Akademiji dramskih umetnosti u Zagrebu. Ovaj brak je bio kratkotrajan, a Zlata je tokom trudnoće nastavila da pohađa predavanja i vežbe, skrivajući trudnoću od svojih profesora. Njen prvi suprug i sin nisu voleli da se eksponiraju u javnosti, zbog čega je Zlata retko govorila o njima u intervjuima.
- U drugom braku bila je sa poznatim muzičarem Sanjom Ilićem, sa kojim je provela tri decenije. Njihov sin Andrej, koji je postao uspešan muzičar, bio je centar Zlatinog sveta, a ona je ostala posvećena majka do kraja svog života.
Nažalost, Zlata se godinama borila sa visokim krvnim pritiskom, što je na kraju dovelo do moždanog udara. Preminula je u decembru 2012. godine, a sahranjena je u Beogradu. Njeni kolege i prijatelji, poput Dragana Nikolića i Voje Brajovića, isticali su njenu pitomost, šarm, i pre svega dobrotu. Za njih, Zlata je bila ne samo prelepa žena, već i izvanredno biće, uvek vedra i pozitivna, ostavljajući trajno sećanje u životima svih koji su je poznavali.
BONUS TEKST
Da li ste ikada razmišljali o tome koliko zapravo znamo o našim snovima? Snovi su fenomen koji već hiljadama godina fascinira ljude, a uprkos napretku nauke, oni i dalje ostaju jedna od najvećih misterija ljudskog mozga. Jedna od zanimljivosti vezanih za snove je to da ljudi zaborave čak 95% svojih snova ubrzo nakon buđenja. Zbog čega je to tako? Jedan od razloga leži u činjenici da je aktivnost mozga koja je zadužena za pamćenje u fazi REM sna, kada se većina snova događa, znatno smanjena.
Snovi su često puni simbola i metafora, što ih čini još teže razumljivim. Na primjer, padanje u snu, koje je vrlo česta tema, može simbolizovati osećaj gubitka kontrole u stvarnom životu. Takođe, neki naučnici veruju da su snovi način na koji naš mozak procesuira informacije i emocije sa kojima se susrećemo tokom dana. Zanimljivo je i to da ljudi koji su slepi od rođenja takođe sanjaju, ali njihovi snovi se pretežno sastoje od zvukova, mirisa, dodira i osećaja.
Još jedna fascinantna činjenica o snovima je da ljudi sanjaju u boji, ali to nije uvek bio slučaj. Istraživanja iz 1940-ih i 1950-ih pokazala su da je većina ljudi tada sanjala u crno-beloj tehnici, što se pripisuje uticaju crno-belih televizora. Danas, kada su boje sastavni deo našeg života, većina ljudi sanja u boji.
Lucidno sanjanje je još jedna intrigantna tema u svetu snova. To je stanje u kojem osoba postaje svesna da sanja i može do neke mere kontrolisati tok sna. Ova praksa nije samo fascinantna, već se pokazala korisnom u rešavanju noćnih mora i kreativnom razmišljanju.
Snovi nas uvode u svet gde su granice između stvarnosti i mašte zamagljene, pružajući nam jedinstveno iskustvo koje i dalje ostaje predmet istraživanja i divljenja. Dakle, sledeći put kada se probudite, pokušajte da se setite svojih snova – možda u njima leži neka poruka koju vaš mozak pokušava da vam prenese.
