Profesor dr Miljko Ristić, upozorava javnost na to kako prepoznati prve simptome toplotnog udara.Naglo su nam stigle visoke temperature a na svakom koraku možemo čuti ljude kako se žale kako se teško diše.
U poslednjih nekoliko dana, iznenada su nas pogodile neuobičajeno visoke temperature, koje su mnoge izbacile iz svakodnevnog ritma. Ljudi se širom gradova žale kako im je teško da dišu, osećaju se iscrpljeno, malaksalo i bez energije. Takve vremenske prilike nisu samo neprijatne – one mogu biti i opasne po život. Upravo zato, čuveni kardiohirurg i profesor dr Miljko Ristić upozorava javnost na sve rizike koje ekstremna vrućina donosi, posebno kada je reč o toplotnom udaru, jednom od najtežih stanja izazvanih visokom temperaturom.
Šta je toplotni udar i zašto je opasan?
Toplotni udar predstavlja najteži oblik poremećaja termoregulacije u organizmu, do kojeg dolazi kada telo više nije u stanju da se prirodno hladi znojenjem i drugim mehanizmima. Ova situacija može dovesti do naglog povećanja telesne temperature, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje – uključujući i smrtni ishod.
Dr Ristić objašnjava da jedan od ključnih simptoma toplotnog udara jeste nagli pad krvnog pritiska, koji sprečava mozak da dobije dovoljno krvi i kiseonika. Posledica toga su vrtoglavica, gubitak svesti, konfuzija i potencijalno ozbiljni neurološki problemi. Sve to može se desiti izuzetno brzo, naročito ako se osoba nalazi na suncu, u zagušljivom prostoru, ili fizički aktivna tokom najtoplijeg dela dana.
Simptomi koji upozoravaju na toplotni udar
Simptomi toplotnog udara mogu da variraju, ali postoje jasni znaci koji ukazuju da telo ne može više da izdrži:
- Telesna temperatura iznad 40°C – glavni i najopasniji simptom.
- Izmenjeno mentalno stanje – uključuje konfuziju, uznemirenost, dezorijentisanost, pa čak i gubitak svesti ili komu.
- Problemi sa disanjem – ubrzano, plitko disanje.
- Ubrzan, slab puls – srce pokušava da nadoknadi pad pritiska.
- Koža crvena i suva – iako se ponekad znojenje može nastaviti, kod toplotnog udara koža često postaje suva.
- Mučnina, povraćanje, glavobolja, grčevi u mišićima – klasični znaci iscrpljenosti zbog pregrevanja.
- Ekstremna slabost i umor – osećaj potpune fizičke i mentalne iscrpljenosti.
Ko je najugroženiji?
Toplotni udar najčešće pogađa dve grupe ljudi:
Starije osobe, hronične bolesnike i malu decu, koji imaju slabiju sposobnost termoregulacije – ovo se naziva klasičan toplotni udar.
Ljude koji fizički rade ili vežbaju na otvorenom, kao što su sportisti, građevinski radnici, dostavljači – kod njih se razvija tzv. egzertioni toplotni udar, izazvan intenzivnim naporom u ekstremnim uslovima.
Kako reagovati u hitnim situacijama?
Ukoliko sumnjate da je neko doživeo toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć. Dok lekari ne stignu, ključno je:
Premestiti osobu u hladovinu ili klimatizovan prostor.
Skinuti višak odeće i početi sa rashlađivanjem – hladne obloge, mokri peškiri, ventilatori, ako je moguće čak i hladna kupka (ali ne ledena).
Ako je osoba pri svesti, dati joj hladne napitke, ali bez kofeina i alkohola.
Podignuti noge, kako bi se krv vratila prema srcu i mozgu.
Nakon što se stanje stabilizuje, obavezno odvesti osobu kod lekara na pregled, merenje pritiska i EKG.
Zašto dolazi do srčanog udara tokom velikih vrućina?
Dr Ristić ističe da tokom vrućina dolazi do širenja krvnih sudova, što snižava krvni pritisak. Srce tada mora da pumpa jače i brže kako bi nadoknadilo pad pritiska i obezbedilo dotok krvi u vitalne organe, posebno u mozak. U isto vreme, pojačano znojenje dovodi do gubitka tečnosti i elektrolita, što dodatno opterećuje organizam. Ukoliko osoba ne nadoknadi izgubljenu tečnost, dolazi do dehidratacije i toplotne iscrpljenosti, a u najtežim slučajevima i do srčanog udara.
Simptomi toplotne iscrpljenosti uključuju:
- Intenzivno znojenje
- Vrtoglavicu
- Glavobolju
- Umor i slabost
- Mišićne grčeve
- Mučninu i osećaj nesvestice
Ako se ovi simptomi ignorišu, može doći do prelaska iz toplotne iscrpljenosti u toplotni udar, koji je hitno medicinsko stanje.
Prevencija – kako se zaštititi?
Prema savetima prof. dr Ristića, prevencija je najvažnija. Evo nekoliko ključnih koraka:
- Izbegavajte boravak na suncu u najtoplijem delu dana (od 11 do 17 časova)
- Nosite laganu, prozračnu odeću svetlih boja
- Redovno unosite vodu, čak i kada niste žedni
- Rashlađujte prostorije – klima uređaj, ventilatori, zamračeni prozori
- Starije osobe i hronični bolesnici treba da budu pod posebnom pažnjom
- Redovno pratite krvni pritisak, naročito ako uzimate lekove za srce
Konsultujte se sa lekarom ukoliko je potrebno prilagoditi terapiju u vreme velikih vrućina – na primer, osobe sa visokim pritiskom možda treba da smanje dozu lekova jer toplota već snižava pritisak
Zaključak
Ekstremne vrućine nisu samo neprijatnost – one mogu biti direktna pretnja po život, posebno za osetljive grupe. Toplotni udar je stanje koje se brzo razvija, ali uz pravilnu reakciju može se izbeći. U vremenu kada se klima sve češće ponaša nepredvidivo, važno je da svi budemo svesni rizika i naučimo kako da se zaštitimo. Kako kaže dr Ristić – „Toplotni talas nije trenutak za herojske poduhvate, već za oprez, mir i pažnju prema svom zdravlju.“
