Starac Pajsije Svetogorac, jedan od najznačajnijih duhovnih vođa i pravoslavnih monaha 20. veka, ostao je zapamćen kao velika svetiteljska ličnost u Grčkoj i širom pravoslavnog sveta. Njegova mudrost i skromnost učinili su ga uzorom mnogima, a njegovi saveti o životu, veri i svakodnevnim izazovima ostali su duboko urezani u srcima vernika. Njegove reči često su bile jednostavne, ali su nosile duboku poruku, pružajući smernice kako da se ljudi nose s različitim situacijama i izazovima.
Jednog dana, starca Pajsija su upitali kako da odgovore na česte optužbe koje ljudi upućuju na račun sveštenstva. Optužbe su se odnosile na ponašanje nekih sveštenika, uključujući primanje velikih suma novca za obavljanje svetih Tajni, pušenje, sedenje po kafanama, pa čak i optužbe za nemoralne radnje. Ljudi su često donosili dokaze da opravdaju svoje tvrdnje, a onima koji su se trudili da brane sveštenstvo nije bilo lako da nađu pravi odgovor.
- Starac Pajsije je mudro, s pažnjom, odgovorio na ovo pitanje. Počeo je objašnjavajući da iz svog iskustva zna kako su ljudi podeljeni u dve osnovne kategorije, pri čemu treća kategorija ne postoji. Ljudi su ili jedni ili drugi, a njihov način razmišljanja može se uporediti sa muvom i pčelom.
Ljudi koji pripadaju prvoj kategoriji, prema starcu Pajsiju, nalikuju na muvu. Glavna osobina muve je da je privlači nečistoća. Čak i kada se nađe u prelepoj bašti punoj mirisnog cveća, ona ne primećuje lepotu i mirise oko sebe, već će se odmah usredsrediti na bilo koju nečistoću ili đubre koje pronađe na zemlji. Mula će tada početi da kruži oko tog smeća i osećaće se prijatno u smradu.
Čak i ako bi mogla da govori i da je neko pita da li može da pokaže gde se nalazi ruža, muva bi verovatno rekla da ne zna šta je ruža, ali da zna gde može da nađe đubre, toalete i blato. Ovaj tip ljudi uvek traži loše strane u svemu što vide, usmeravajući svoju pažnju na negativnosti, i odbijaju da prepoznaju prisustvo bilo čega dobrog.
- Druga kategorija ljudi, prema starčevom objašnjenju, nalikuje na pčelu. Pčele uvek traže nešto slatko i prijatno. Ako bi se pčela našla u prostoriji punoj nečistoće, ali sa malim komadićem bombone u uglu, ona bi ignorisala svu prljavštinu i sletela bi na taj slatkiš. Ako bi pitali pčelu da pokaže gde je đubre u bašti, ona bi odgovorila da ne zna, jer poznaje samo cveće, slast, med i šećer.
Ova kategorija ljudi ima pozitivan pogled na život, uvek traži dobre strane i trudi se da prikrije zlo kako bi zaštitila druge. Oni ne žele da se usredsrede na negativnosti, već traže ono što je dobro, prijatno i korisno.
Starac je zaključio svoju mudru priču rekavši da kada mu ljudi dolaze sa žalbama i optužbama na račun drugih, on im često daje ovaj primer o muvi i pčeli. Tada ih podstakne da sami odluče kojoj kategoriji žele da pripadaju. Na kraju, to je izbor koji svako mora da donese – da li će uvek tražiti loše, poput muve, ili će tražiti dobro i lepotu, kao što to čini pčela. U zavisnosti od tog izbora, ljudi će pronaći sebi slične i formirati društvo koje deli njihove stavove.
Starčeve reči imaju dublju poruku, podsećajući nas da, iako svet može biti pun nesavršenosti i negativnosti, uvek imamo izbor kako ćemo gledati na svet oko sebe i na ljude u njemu.
