Danas srpska pravoslavna crkva slavi svetiteljku Ognjena Mariju.Danas posebno vjeruje se da se ništa ne treba raditi,ipak ko napravi iznimku po nekim vjerovanjima pretrpit će posljedice.
U narodnoj tradiciji srpskog pravoslavlja, Ognjena Marija zauzima posebno mesto kao svetiteljka koja izaziva strahopoštovanje. Mada nije česta krsna slava, često se uzima kao zavet u znak zahvalnosti za izbegnutu nesreću ili kao molba za zaštitu od letnjih nepogoda, naročito oluja i požara. Zbog nedovoljnog poznavanja životopisa svetaca, u narodu se verovalo da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije, Blage Marije (koju mnogi poistovećuju s Marijom Magdalenom), kao i Svetog Pantelije (poznatog i kao Sveti Pantelejmon). Ova četvorka, uz još nekoliko svetaca čiji se dani obeležavaju krajem jula i u prvoj polovini avgusta, ubraja se među takozvane ognjevite svece – one koji navodno “kažnjavaju” narod vatrom i gromovima kada se njihovi dani ne poštuju.
- U skladu sa narodnim običajima i verovanjima, tog dana se strogo ne radi. Smatra se da je svaki posao grešan i da onaj ko se ogluši o božju volju neće naići na milost Božiju. Postoji duboko ukorenjeno uverenje da će ljudi koji na ovaj dan rade, pretrpeti neku nesreću ili bolest. Nasuprot tome, onaj ko joj se iskreno i čistog srca obrati u molitvi, može očekivati pomoć u teškim trenucima i blagoslov za novi početak.
Prema predanju, Ognjena Marija je zapravo Sveta mučenica Marina, koja se istakla kao junačka i hrabra hrišćanka, verna Isusu Hristu do poslednjeg daha. Njena vera bila je toliko snažna da je bez straha podnela mučeništvo i time se uzdigla do svetiteljstva. Veruje se da je od Boga dobila blagodatnu moć da pomaže ljudima u različitim nevoljama, naročito u borbi protiv zlih duhova.
U molitvama koje joj se upućuju, ljudi traže pomoć u savladavanju svojih unutrašnjih slabosti – tela koje nas često vara, strasti kojima se prepuštamo, i grehova koje neprekidno činimo. Posebno se molimo da nas izvede iz blata greha, da nas ojača u pokajanju i da nam pomogne da započnemo nov život, ispunjen vrlinom i čistoćom.
- Jedan od ključnih aspekata njenog svetiteljskog delovanja je pomoć u borbi sa nevidljivim silama zla – demonima koji, kako se veruje, vrebaju iz senki i zavode ljude na greh. Ti zli duhovi ne deluju samo kroz spoljne okolnosti, već i kroz unutrašnja osećanja – gordost, sebičnost, zavist, mržnju, vlastoljublje, srebroljublje i slastoljublje. Sve su to strasti koje, ukoliko se ukorene u čoveku, postaju deo njegove prirode. Zbog toga se u molitvi Ognjenoj Mariji traži da ih svojim ognjenim duhom protera i da čoveku da snagu da se izbori sa njima kroz veru u Hrista, pokajanje i crkveni život.
Vernici joj se mole i da u njima zapali neugasivi plamen ljubavi prema Bogu, kakav je i sama nosila. Uz takvu ljubav, čovek postaje sposoban da neprestano bdije nad sopstvenim mislima i delima, da dušu ogradi molitvom i Bogomislijem. Kada u sebi nosi Božiji plamen, zli duhovi više nemaju moć nad njim.
Ljudi se u molitvama Ognjenoj Mariji obraćaju i za pomoć u času smrti, kada duša napušta telo i kreće na put kroz nevidljivi svet duhova. Tada joj se vernici mole da ih izbavi iz ruku zlih sila i da ih uvede u Carstvo Nebesko, gde ona zajedno sa anđelima i drugim svetima, neprestano slavi Svetu Trojicu – Oca, Sina i Svetoga Duha.
Na ovaj način, Ognjena Marija ne samo što simboliše silu i vatru, već i pročišćenje, pokajanje, ljubav i zaštitu. Njena snaga nije u strahu koji izaziva, već u nadi koju pruža. Ona je oganj koji ne uništava, već osvetljava put onima koji traže spasenje. Vernici veruju da njena ruka vodi ka svetlosti, i da njena prisutnost u životu čoveka donosi mir, snagu i duhovno prosvetljenje.
