“Prije braka nismo pokretali temu budućih finansija, bila sam mlada i naivna, imam dobar posao, svoj auto, naslijeđene njive od dede koje rentam, i mislila sam da ulazim u “zajednicu” zvanu brak. Kupili smo stan, na kredit na pola i već u prvoj godini braka to na pola pod uticajem njegove majke je eskaliralo. Gospođa se bojala da joj ne iskorištavam sina. Iako mi je bilo teško da postanem “cicija” i striktno se držim tog pola pola da on ukapira da to nije normalno.
Na drugoj godišnjici braka došao je do zaključka da ja obnavljam moju garderobu i obuću a njemu ne kupim ništa i da su mu sve čarape, gaće i majice iscjepane i da nema ni lijepih novih majica. Nije ukapirao šta je problem, NJEGOV novac je davao bratu i majci, nije imao čak ni crni fond, crkao mu je auto jer nije uradio servis….ispala je svađa i da sam ja ovakva, onakva, iz interesa i proračunata i razvodimo se.
Bačene 2 godine, ali nemamo djecu i čitav život je predamnom. Jesam naivna kad volim, ali budala nisam.”
BONUS TEKST
Jedna od najzanimljivijih prirodnih pojava koje fasciniraju ljude širom sveta je Aurora Borealis, poznata i kao polarna svetlost. Ovaj spektakularni prirodni fenomen prikazuje svetlucave zelene, plave, ljubičaste, i crvene svetlosne zrake na noćnom nebu, a javlja se najčešće u polarnim područjima. Aurora Borealis se najčešće može videti u blizini Arktičkog kruga, dok je njen južni pandan, Aurora Australis, vidljiv u Antarktiku.
Polarno svetlo nastaje kao rezultat interakcije naelektrisanih čestica koje sunce izbacuje u svemir, poznatijih kao solarni vetar, i Zemljine magnetosfere. Magnetosfera je zaštitno magnetno polje koje okružuje Zemlju i štiti nas od solarne radijacije. Međutim, kada solarni vetar naiđe na ovu zaštitnu barijeru, on delimično ulazi u Zemljinu atmosferu na polovima gde je magnetno polje najslabije. Te naelektrisane čestice, uglavnom elektroni i protoni, sudaraju se sa molekulima gasa u atmosferi, poput kiseonika i azota, i ta energija oslobađa svetlost koju vidimo kao polarnu svetlost.
- Boje Aurore zavise od vrste gasa sa kojim se naelektrisane čestice sudaraju. Na primer, sudar sa molekulima kiseonika stvara zelenu i crvenu svetlost, dok sudar sa azotom proizvodi plave i ljubičaste tonove. Intenzitet svetla varira u zavisnosti od jačine solarnih vetrova i količine naelektrisanih čestica koje dospeju u atmosferu.
Još jedan fascinantan aspekt polarne svetlosti je da ona nije samo vizuelno zadivljujuća, već može i da proizvodi zvuke, iako su ti zvuci retki i nisu uvek čujni golim uhom. Ljudi koji su imali priliku da čuju zvuke Aurore opisuju ih kao tihi šum ili pucanje, slično statičnom zvuku na radiju. Naučnici nisu sasvim sigurni kako i zašto Aurora proizvodi ove zvuke, ali smatra se da je to povezano sa električnim promenama u atmosferi.
- Aurora Borealis vekovima je bila predmet fascinacije i divljenja u mnogim kulturama. U starim vremenima, ljudi su polarno svetlo često povezivali sa bogovima, duhovima ili nadprirodnim događajima. Na primer, stari Skandinavci verovali su da je Aurora Borealis odraz oklopa Valkira, ratnica koje su pratile poginule heroje u Valhalu. S druge strane, Inuiti su verovali da su ove svetlosti duše preminulih koje igraju na nebu.
Zbog svoje retkosti i spektakularnosti, Aurora Borealis je postala turistička atrakcija. Mnogi ljudi putuju u zemlje poput Norveške, Islanda, Kanade i Aljaske, u nadi da će svedočiti ovom prirodnom fenomenu. Najbolje vreme za posmatranje polarne svetlosti je tokom hladnih, tamnih zimskih noći, kada je nebo najjasnije.
Ovaj fascinantan fenomen, koji spaja nauku i umetnost prirode, ostavlja posmatrače bez daha i podseća nas na moć i lepotu univerzuma u kojem živimo.
