“Moja svekrva ima 4 sina, 3 snahe, a meni se jedinoj nakačila. Sve što ja uradim je loše i jetrve mi se stalno podsmijevaju. Jednom prilikom meni pukne film i krenem se svađati sa dotičnom, i moj muž kao da smiri situaciju, kao razumeću ga ja stane na njenu stranu krene da prebacuje na mene svu krivicu, a ja nisam ništa uradila.I tako ja sva u šoku, gledam i ne vjerujem kako se oni svađaju sa mnom onako sa suzama u očima, slomljena priđe meni moj djever i zagrli me oko ramena i krene da me brani.
Bukvalno je rekao sve što mi je bilo na srcu i duši… Ne znam kako da mu se odužim, jer da ga nije bilo mislim da bih se rasplakala i onda bi ispalo da pravim scenu i da glumim, ovako sam bila ponosna što nisam bila sama. A za muža ne znam, duboko je pao u mojim očima.”
BONUS TEKST
Jedna od fascinantnih priča iz sveta prirode tiče se drveta poznatog kao “drvo života” ili baobab. Baobab (lat. Adansonia) je drvo koje se često nalazi u Africi, Madagaskaru i Australiji, i važi za jedno od najstarijih i najzanimljivijih biljaka na svetu. Ova gigantska stabla mogu dostići visinu i do 30 metara, a prečnik njihovih stabala može biti veći od 10 metara. Međutim, ono što zaista intrigira ljude jeste njihov izgled, trajnost i simbolika koju nose kroz istoriju i kulturu mnogih afričkih plemena.
Fascinantan izgled i struktura
Baobab je često nazivan “drvo okrenuto naopako” zbog svog karakterističnog izgleda. Njegove grane izgledaju kao da su koreni, što stvara utisak da je drvo posadilo svoje korenje ka nebu. Ovaj neobičan izgled povezan je sa sezonskim promenama – u sušnim periodima, baobab odbacuje svoje lišće, ostavljajući samo gole grane koje podsećaju na izložene korene.
Još jedna zanimljiva karakteristika baobaba jeste njegova sposobnost skladištenja ogromne količine vode u deblu. To je razlog zašto je poznat kao “drvo života”. U sušnim područjima, baobabi su od vitalne važnosti za lokalne zajednice i životinje, jer mogu da skladište do 120.000 litara vode u svojim stabljikama. Ova sposobnost omogućava drvetu da preživi u najsurovijim uslovima, kada kiša nije prisutna mesecima, pa čak i godinama.
Ekološka i kulturna važnost
Baobab nije samo zanimljiv zbog svoje fizičke strukture, već i zbog svoje važne uloge u ekosistemu. Njegovi plodovi, poznati kao “majmunov hleb”, bogati su vitaminom C i kalcijumom, i vekovima su služili kao hrana za ljude i životinje. Plodovi baobaba se koriste u izradi sokova, praškova i lekovitih preparata koji se smatraju izuzetno hranljivim. Seme i lišće se takođe koriste u tradicionalnoj medicini za lečenje brojnih bolesti, uključujući groznicu, astmu i bolesti želuca.
U mnogim afričkim plemenima, baobab ima i duhovnu važnost. On se smatra svetim drvetom koje povezuje zemlju i nebo, život i smrt. Zbog svoje dugovečnosti – neka stabla mogu živeti preko 1.000 godina – baobab simbolizuje postojanost, otpornost i mudrost. Mnoge zajednice veruju da duhovi predaka prebivaju u njegovim šupljim stablima, što ga čini mestom okupljanja i meditacije.
Baobab kao inspiracija za umetnost i nauku
Ovo čudesno drvo nije inspirisalo samo lokalne kulture i tradicije, već i umetnike, pisce i naučnike širom sveta. Francuski pisac Antoan de Sent-Egziperi je u svom čuvenom delu “Mali princ” koristio baobab kao simbol destruktivne sile koja može da uništi planete ako se ne kontroliše. U ovoj knjizi, baobabi rastu brzo i nekontrolisano, predstavljajući opasnost koju mali princ mora da spreči.
Takođe, naučnici širom sveta proučavaju baobab zbog njegove sposobnosti da preživi u ekstremnim uslovima. Ova drveća imaju izuzetnu otpornost na sušu, bolesti i vatru, što ih čini predmetom istraživanja u kontekstu klimatskih promena. Istraživači veruju da bi proučavanje baobaba moglo pružiti uvide u to kako druga drveća i biljke mogu da se prilagode promenljivim uslovima životne sredine.
Pretnje i očuvanje
Nažalost, iako je baobab jedno od najotpornijih stabala na planeti, suočava se sa brojnim pretnjama. Klimatske promene, krčenje šuma i prekomerna eksploatacija predstavljaju ozbiljnu pretnju za opstanak ovih drevnih stabala. Neki od najstarijih baobaba u Africi su iznenada umrli u poslednjih nekoliko decenija, a naučnici još uvek pokušavaju da shvate razloge za ovu neočekivanu smrtnost.
Očuvanje baobaba je od suštinskog značaja, ne samo zbog njegove ekološke i kulturne važnosti, već i zbog njegove uloge u borbi protiv klimatskih promena. Baobab je drvo koje je preživelo vekove, ali njegova budućnost zavisi od napora da se očuva prirodna sredina u kojoj raste.
