U današnjem članku vam pišemo o jednom nesvakidašnjem slučaju koji je potresao mirnu dačnu zajednicu, a sve je počelo zbog nepoštovanja tuđih stvari i granica.
Ispovest žene koja je u svom domu zatekla neočekivanu “gostujuću” ženu iz porodice, koja je bez imalo stida krala njene zalihe, otkriva mnoge porodične tenzije i granice poštovanja koje ne treba prelaziti. Ova priča govori o važnosti međuljudskih odnosa, poverenja i o tome kako čak i najbliži ljudi mogu preći granicu kada su u pitanju lični interesi.
Vasiliu Adamoviću, penzionisanom vojnom oficiru i njegovoj pažnji na detalje, nije bilo teško da primeti nešto čudno. U mirnom subotnjem jutru, dok je uživao u svom vrtu i pripremao se za dolazak unuka, čuo je sumnjiv zvuk sa susedne parcele. Iako je znao da Anžela, mlada i energična žena koja je sa mužem kupila susednu daču, nije planirala dolazak tog dana, nešto nije bilo u redu. Kroz drveće i grmlje, on je primetio nepoznatu ženu kako ulazi u njen dom i počinje da sakuplja konzervirane proizvode sa polica.
Žena je bila sredovečna, sa izgledom koji je više podsećao na prodavačicu sa pijace, nego na gostujuću ženu koja bi imala pravo da “pretražuje” tudje stvari. “Ko je ova žena?” pomislio je Vasiliy, sve dok nije shvatio da je to zapravo svekrva Anžele, Oljga Ivanovna, koja je odlučila da uzme ono što je, prema njenim rečima, “pravo njenog sina”.
- Kada je Vasiliy Adamović prišao da proveri šta se dešava, suočio se sa direktnim odbijanjem Oljge Ivanovne, koja je tvrdila da ima pravo da uzima stvari sa parcele, jer je njen sin kupio tu daču. “To je moje! Moj sin je kupio ovu daču, pa mogu da uzimam šta želim!” – tvrdila je ona, ignorirajući sve očigledne granice. Vasiliy nije mogao da veruje svojim ušima. “Pa to su Anželini proizvodi, ona je sve ovo spremala.” pomislio je, ali se nije svađao. Umesto toga, odlučio je da je obavesti Anželu.
Kada je Anžela čula šta se dešava, odmah je shvatila ozbiljnost situacije i zatražila pomoć. Narednog dana, ispred kuće Oljge Ivanovne, pojavio se policajac. Zbunjujuće je bilo saznanje da je svekrva, koja je smatraala da je “izvršni vlasnik” svega što njen sin poseduje, zapravo počinila krađu. “Optuženi ste za krađu”, objavio je policajac. Za Oljgu Ivanovnu, koja nije verovala da će njeni postupci doći do ozbiljnih posledica, ovo je bio hladan tuš. Nakon što je shvatila ozbiljnost situacije, požurila je da sve vrati, ali nije to učinila bez protesta.
Zanimljivo je da su komšije, uključujući Vasiliyja, pomno pratili sve što se događalo. Iako je svekrva pokušala da spasi obraz pozivajući Anželu i pokušavajući da se izvuče iz nevolje, Anžela je bila odlučna i pokazala joj granice. Na kraju, ona je smireno odlučila da stavi nove brave i instalira sigurnosne kamere. Očigledno je bilo da više neće dozvoliti da bilo ko bez njenog pristanka dolazi i koristi njen trud.
Priča završava sa Anželom koja je, iako je bila povređena ponašanjem svoje svekrve, odlučila da nastavi dalje sa životom, postavivši jasne granice. I dok su komšije i Vasiliy Adamović sa zagonetnim smeškom komentarisali šta se desilo, Anžela je bila zadovoljna što je stavila tačku na ovu priču.
Ova priča nas podseća da poštovanje tuđeg truda i imovine mora biti jasno, čak i u porodici. Ponekad je potrebno postaviti jasne granice i podsećati ljude da prava ne znači zlostavljanje
