Ovaj tekst nosi duboko emotivnu i misterioznu priču koja se temelji na neobjašnjivim događanjima koja su uticala na život žene, majke, i njenog sina. Početak priče je dramatičan i tužan – njen muž je nestao kada je njihov sin imao samo 5 meseci. Nestanak partnera ostavio je dubok trag u životu žene, ali je tek kasnije počelo da se dešava nešto što je izazvalo uznemirenost i pitanja koja su ostala bez odgovora.
Kako je vreme prolazilo, njihov sin je počeo da izgovara nešto što je roditeljima delovalo čudno i zbunjujuće. Kada je počeo da govori, sin je redovno pričao o tome da je u njegovoj sobi, dok su svi spavali, dolazio neki “loš čovek”. Iako su se roditelji trudili da to ignorišu, misleći da je možda to samo proizvod dečje mašte, priča o tom misterioznom posetiocu ostala je u njegovom umu. Takve izjave deteta mogu delovati kao nešto što nije vredno razmatranja, jer se deca često igraju s izmišljenim prijateljima ili imaju noćne more koje im se čine stvarne. Ipak, u ovoj situaciji, to što je sin govorio o nekoj osobi koja dolazi noću, a da on nije mogao da je prepozna, postepeno je postajalo neobično.
- Tajna priča postaje još jezivija i nejasnija nekoliko godina kasnije, kada je žena, tokom čišćenja, u njegovoj sobi pronašla starinski sat, koji je bio pažljivo skriven iza ormara. Sat je imao duboko emotivno značenje – bio je to sat koji je njen muž nosio na dan kada je nestao. Ovaj nalaz izazvao je paniku i strah kod žene, jer se setila trenutka kad je njen muž otišao, ali sat je iznenada ponovo bio prisutan, bez ikakvog logičnog objašnjenja.
U trenutku kada je pitala svog sina o tome, odgovor koji je dobila dodatno je zatrovao atmosferu misterije. Sin je tvrdio da nikada nije video taj sat pre i da nije imao pojma kako je on dospeo u njegovu sobu. To je bilo još zbunjujuće, jer je sat bio jasno povezan s nestankom njenog muža, ali dete nije imalo sećanja ni na jedan detalj koji bi mogao objasniti kako je sat dospio u njegovu sobu.
Zanimljivo je da se priča o mužu koji je nestao, prepunom tuge i depresije, nastavlja još mnogo godina kasnije. Žena se seća da je njen muž bio duboko pogođen depresijom, bolest koja ga je pratila decenijama. Ta depresija ostavila je dubok trag na njegovoj duši, a njegov nestanak je još veći misterij u kontekstu njegovog stanja. Iako je prošlo gotovo 20 godina, ništa nije ukazivalo na to gde bi mogao biti ili šta bi moglo biti uzrok njegovog nestanka.
- Na kraju, iako je prošlo puno vremena, žena se, svakog puta kad pomisli na taj starinski sat, oseća preplavljena jezom. Sam sat postaje simbol nečeg neobjašnjivog i zastrašujućeg u njenom životu, što podseća na dublje tajne, bolne uspomene i neodgovorena pitanja o nestanku njenog muža. Taj sat više nije samo običan predmet – postao je nosilac misterije i tuge, a s njim i trag na njenoj duši koji se ne može lako ukloniti.
Priča se razvija u nešto što nadmašuje običnu tragediju i ulazi u domen neizrecivih neobjašnjenih fenomena, gde je moguće da su emocionalne traume i tajne prošlih godina ostavile traga na stvarima koje ne bi trebale imati značaj. U ovom slučaju, sat se čini kao neka vrsta portala, veze sa prošlim događajima koji nikada nisu razjašnjeni. Iako je prošlo mnogo vremena, i dalje postoji duboko osećanje nelagodnosti, i žena ne može da se oslobodi tog jezivog utiska koji je povezan s misterioznim nestankom njenog muža.
