Tragedija koja se odigrala u avgustu 2015. godine na Floridi potresla je javnost i zauvek obeležila porodicu Dotri. Ono što je počelo kao običan dan završilo se šokantnim zločinom.
Poslednja poruka koju je Pamela En Dotri uputila svojoj ćerki bila je vapaj za pomoć. Tog 18. avgusta 2015. godine, osećala je snažan strah od svog četrnaestogodišnjeg sina Mičela Evana Dotrija. U poruci koju je poslala ćerki Kristen Dotri, Pamela je napisala da je njen sin veoma ljut i da odbija da je posluša, moleći je da dođe i razgovara s njim. Kristen nije odmah videla poruku, ali kada ju je kasnije pročitala, odmah je krenula ka kući svoje majke u Arlingtonu, Džeksonvil na Floridi. Međutim, kada je stigla, bilo je prekasno.
- U kući ju je dočekao stravičan prizor – njena majka ležala je mrtva na podu kuhinje, prekrivena čaršavom. Na telu su bile jasne rane od noža, a sve je ukazivalo na to da je Pamela ubijena u sopstvenom domu. Kristen je odmah obavestila policiju, koja je brzo došla na lice mesta. Istražitelji su odmah primetili da nije bilo znakova provale, što je vodilo zaključku da je osoba koja je izvršila zločin već bila u kući.
Ubrzo se pokazalo da je Mičel nestao, kao i porodični automobil, dok je sef u kome su roditelji čuvali noževe bio provaljen. Naime, noževi su se čuvali pod ključem jer je Mičel ranije imao samoubilačke misli, pa se porodica trudila da mu ograniči pristup opasnim predmetima. Sada se ispostavilo da je upravo tim nožem počinio zločin.
Policija je odmah pokrenula potragu, raspisavši upozorenje za nestalim dečakom. Iako je bio tek tinejdžer, čin koji je počinio bio je užasan i šokantan za čitavu zajednicu. Potraga nije dugo trajala, jer je Mičel počeo da šalje poruke prijateljima i rodbini. U tim porukama pisao je da ide ka Majamiju, a nekima je čak otvoreno priznao da je ubio svoju majku.
Policija ga je locirala istog dana, u mestu Sani Ajls Bič, severno od Majamija. Kada su ga pronašli, pokušao je da sebi oduzme život gutanjem pilula. Odmah je prebačen u ustanovu za mentalno zdravlje, u skladu sa Bejkerovim zakonom, a kasnije vraćen u Džeksonvil. Nakon stabilizacije, priveden je u zatvor okruga Duval i optužen za ubistvo drugog stepena i krađu automobila.
- Istražitelji su pokušavali da pronađu objašnjenje za ovako strašan čin. Prema mnogima, Mičel je delovao kao sasvim normalan dečak. Pohađao je srednju školu Lendmark, voleo je da provodi vreme u pecanju sa ocem, a prijatelji su pričali da je često govorio koliko voli svoju majku. Njegova drugarica Kejtlin Darem izjavila je da se stalno hvalio tim bliskim odnosom. Ipak, postojale su i suprotne priče – neki su tvrdili da je imao izlive besa, a navodi se da je jednom prilikom bez razloga udario drugog učenika tokom vožnje autobusom.
Dalja istraga otkrila je da je kobnog dana Mičel bio pod velikim stresom zbog situacije u porodici. Njegov otac, Bari Daglas Dotri, nalazio se pred suđenjem zbog optužbi za zlostavljanje maloletnih devojčica od 8 i 10 godina. Pretpretresno ročište bilo je zakazano dan nakon Pamelinog ubistva. Pretpostavlja se da je ta atmosfera i problemi u porodici uticali na Mičelovo psihičko stanje i doprineli njegovom postupku.
Iako je imao samo četrnaest godina, odlučeno je da će biti suđen kao odrasla osoba, jer je zločin bio previše ozbiljan da bi se tretirao u okviru maloletničkog sistema. Na sudu se u početku izjasnio da nije kriv, ali se 2019. godine, četiri godine nakon zločina, predomislio i priznao krivicu za ubistvo drugog stepena, krađu automobila i falsifikovanje dokaza.
Nakon priznanja, usledila je faza izricanja kazne. Sudija Stiven Vitington doneo je odluku da Mičel ostane u maloletničkom pritvoru do svog 21. rođendana. Tek tada će mu biti određena konačna kazna. Osim toga, naloženo je da se u roku od šest meseci nakon tog rođendana podvrgne detaljnoj psihijatrijskoj proceni, kako bi se utvrdilo njegovo psihičko stanje i sposobnost da se eventualno vrati u društvo.
Ovaj slučaj šokirao je čitavu Ameriku jer je pokazao koliko duboke i opasne posledice mogu nastati kada se tinejdžer suoči s porodičnim problemima, besom i psihičkim nestabilnostima. Iako je na površini izgledalo da je reč o običnom dečaku koji je voleo svoju porodicu, ispod toga krila se ogromna tuga, bes i nemoć da se izbori sa situacijom. Njegova majka, koja je poslednjim rečima tražila pomoć, tragično je izgubila život od ruke sopstvenog sina.
Ovaj događaj ostaje podsećanje na važnost prepoznavanja signala koje mladi pokazuju u trenucima unutrašnje krize, kao i na potrebu da se pravovremeno pruži podrška i pomoć kako se slične tragedije ne bi ponovile.
