Već sa samo 22 godine, izuzetni talenat Lole Novaković prepoznat je kada je primljena u Radio Beograd kao vokalni solista. Iako mlada, njen talent i posvećenost brzo su prepoznati, a njena karijera je ubrzo uzela brz uzlazni put, obeležen brojnim hitovima, osvojenim nagradama, turnejama i nezaboravnim koncertima. U to vreme, Novakovićeva je postala istinski sinonim za vrhunski muzički kvalitet, a njeni emotivni i strastveni nastupi osvajali su srca publike širom bivše Jugoslavije. Postala je nezaobilazno ime na muzičkoj sceni, a njene pesme bile su simbol jednog vremena i jednog naroda.
Jedan od ključnih trenutaka u njenoj karijeri bio je učešće na Pesmi Evrovizije 1962. godine. Lola Novaković, tada već prepoznata kao muzička diva, nastupila je sa pesmom “Ne pali svetla u sumrak” i donela Jugoslaviji četvrto mesto na ovom prestižnom međunarodnom takmičenju. Taj nastup, iako nije donio pobedu, postao je simbol njene muzičke vrsnosti, a pesma je ubrzo stekla status jednog od njenih najprepoznatljivijih hitova. Ovaj nastup je dodatno učvrstio njen status muzičke zvezde i obezbedio joj stalno mesto među najvažnijim imenima jugoslovenske muzičke scene.
Iako je njen profesionalni uspeh bio impresivan i neupitan, mediji su često usmeravali pažnju na njen privatni život, često ga ističući u kontekstu tračeva i kontroverzi, umesto da se fokusiraju na njene umetničke dostignuća.
Udavala se tri puta, a umrla sama
Lola Novaković je bila žena koja je svojim javnim životom često privlačila pažnju. Udavala se čak tri puta, a svaki od tih brakova izazvao je velik interes među javnošću.
Prvi brak je sklopila sa profesorom Borom Kragujevićem, međutim, taj brak nije potrajao, trajao je svega dve godine. Njen drugi suprug bio je Milo Jovanović, za kojeg se udala 1966. godine. Ovaj brak, kao i prethodni, nije bio dugotrajan, te su se razveli 1970. godine.
Treći brak Lole Novaković bio je najpoznatiji, jer je privukao ogromnu pažnju zbog razlike u godinama između nje i njenog partnera, estradnog umetnika Dragana Antića. Lola je bila starija od Dragana više od deset godina, što je tada, u konzervativnijem društvu, bilo neuobičajeno i izazvalo brojne komentare i kritike. Iako su se suočavali sa mnogim izazovima, njihova veza je trajala do 2000. godine, kada su se razveli, a Lola je tada donela odluku da se povuče iz javnog života.
Tokom svog trećeg braka, mediji su često spekulisali o njenom životu, a neki su išli toliko daleko da su širili šokantne priče, poput tvrdnji da je bila u ruskom zatvoru, pa čak i optužbe da je radila kao agent CIA-e. Ove spekulacije nisu imale temelje, ali su i dalje ostale urezane u javnom diskursu.
Nakon razvoda, Lola Novaković se povukla iz sveta javnosti. Poslednje godine svog života provela je u tišini i samoći, a njeni verni obožavaoci mogli su je povremeno videti na nekim koncertima ili u predstavama Pozorišta na Terazijama, gde je bila stalni član. Iako se povukla, njeno ime je i dalje bilo prisutno među obožavaocima, a ona je ostala u srcima svih koji su cenili njen doprinos jugoslovenskoj muzičkoj sceni.
Bila je poznata i po tome što je, uprkos svim izazovima, nosila titulu „prve dame jugoslovenske muzike“, koju su joj dodelili kako mediji, tako i njeni kolege.
Nažalost, poslednje godine života provela je u izolaciji i tišini. Preminula je 2016. godine, u svom domu na Ceraku, a prema izveštajima, pronađena je u fotelji, izgledalo je kao da mirno spava, a kad su prišli, već je bila mrtva. Njen gubitak je duboko pogodio sve koji su poštovali njenu muziku i njen rad.
Skromna sahrana i nezapamćena sramota
Tokom svog života, Lola Novaković je bila razočarana načinom na koji su je tretirali mediji i društvo. Izrazila je želju da ne bude sahranjena u Aleji velikana, već da njen ispraćaj bude skroman i jednostavan, u skladu sa njenim željama i vrednostima koje je gajila. Međutim, ono što se dogodilo nakon njene smrti bilo je šokantno.
- Na dan njene sahrane desila se nesvakidašnja sramota – njen dom je opljačkan. Lopovi su odneli mnoge vrednosti koje su pripadale ovoj muzičkoj legendi. Zanimljivo je da ovaj incident nije odmah dospio u medije, već tek nakon tri meseca, zahvaljujući insistiranju jednog od njenih bliskih prijatelja. Ovaj događaj je dodatno potresao njene obožavaoce i sve koji su je poštovali.
Mirjana Bobić Mojsilović je u tekstu za “Večernje novosti” na potresan način opisala Lolu Novaković, ženu koja je bila simbol Beograda, ali je sahranjena “kao opštinsko dete”. U njenom tekstu jasno je izraženo razočarenje u društvo koje zaboravlja prave vrednosti, dok istovremeno glorifikuje nevažne i zaboravljive ličnosti.
Zaborav i gubitak vrednosti
U društvu spektakla i instantne slave, gde se vrednosti mere samo kroz broj klikova i senzacionalističkih naslova, zaboravljeno je da se prave vrednosti pamte. Lola Novaković je svojim radom i talentom obeležila jedno vreme, a njene pesme su postale evergreeni koje su deo identiteta mnogih generacija.
„Moj Beograd, srce ima,
i u srcu ljubav čistu,
Beograd ruke širi svima,
svakom radost pruža istu.“
Njen glas je bio prepoznatljiv, njena pesma nezaboravna, a njen doprinos kulturi neprocenjiv. Iako je bila zaboravljena na kraju svog života, ona ostaje u srcima onih koji su je slušali, poštovali i voljeli. Iako je otišla, njeno nasleđe živi kroz muziku koja će zauvek ostati u kolektivnoj svesti.
Ironično, na kraju, ona postaje simbol jednog društva koje je zaboravilo šta znači poštovati pravu umetnost i prave vrednosti. Lola Novaković je bila metafora dostojanstva, kulture, otmenosti i umetnosti, a njena smrt, kako je to opisala Mirjana Bobić Mojsilović, postala je metafora jednog vremena u kojem je prošlo sve ono što je bilo vredno pamćenja.
