Stanislava Pešić je rano shvatila da je glumački poziv njen životni izbor, te je još tokom srednje škole pokušala da upiše Akademiju, ali je njena majka tajno zamolila da je ne prime. Međutim, Stanislava nije odustala i ponovo je pokušala, izvodeći monolog pred Ljubom Tadićem. Nakon završetka Akademije, ubrzo je postala član Narodnog pozorišta u Beogradu.
- Njena prva uloga bila je 1958. godine u filmu “Snovi od vetra” Kokana Rakonjca. Skrenula je pažnju na sebe 1961. godine, ulogom Saše u filmu “Pesma” reditelja Radoša Novakovića. Iako mlada, za tu ulogu je dobila nagradu na Filmskom festivalu u Puli, nakon čega je nastavila da niže filmska ostvarenja. Pored glume, radila je i kao voditeljka dečjeg programa.
Uloga po kojoj je Stanislavu svi pamte i koja je postala njena “lična karta” jeste uloga Olge Petrović u popularnoj seriji “Pozorište u kući”. O svojoj popularnosti je jednom prilikom rekla: “Žene u Zagrebu su se oblačile kao ja, u Ljubljani su se kao ja češljale, u Skoplju smejale kao ja. Publika nas je sve podjednako volela: kamiondžije su lepile moje slike, a vojnici Lašinene.”
Godine 1992. Stanislava je obolela od raka, a za to vreme je odigrala svoju poslednju ulogu u drami “Dugo putovanje u noć”. Pred smrt je objavila knjigu “Devetnaest društvenih igara” u kojoj je otkrila detalje o borbi sa opakom bolešću i pisma koja je slala deci u teškim trenucima. Za sebe je rekla da je “sve pogrešno odigrala, bila neodlučna kada je trebalo da bude odlučna, uverena da je ružna onda kada je bila najlepša” i dodala da je trebalo više da veruje u sebe. Stanislava Pešić preminula je 20. novembra 1997. godine u Beogradu, u 57. godini života.
BONUS TEKST
Stanislava Pešić je bila poznata srpska glumica, čiji je život bio ispunjen umetničkim uspesima i ličnim izazovima. Rođena je 1940. godine u Beogradu, gde je od malih nogu pokazivala interesovanje za glumu. Već tokom srednje škole, Stanislava je odlučila da je glumački poziv njen životni izbor i pokušala je da upiše Akademiju dramskih umetnosti. Međutim, njena majka je tajno zamolila da je ne prime, verovatno iz brige za njenu budućnost.
Ipak, Stanislava nije odustala. Ponovo je izašla na prijemni ispit i izvodila monolog pred čuvenim glumcem Ljubom Tadićem. Njena upornost se isplatila, te je ubrzo postala student Akademije dramskih umetnosti. Nakon završetka Akademije, Stanislava je postala član Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je započela svoju uspešnu karijeru.
Njena prva uloga bila je 1958. godine u filmu “Snovi od vetra” Kokana Rakonjca. No, pravi proboj na filmskoj sceni ostvarila je 1961. godine ulogom Saše u filmu “Pesma” reditelja Radoša Novakovića. Za ovu ulogu je dobila nagradu na Filmskom festivalu u Puli, što je značajno doprinelo njenoj popularnosti.
Pored filmskih ostvarenja, Stanislava je radila i kao voditeljka dečjeg programa. Međutim, uloga koja ju je najviše proslavila i ostala upamćena kao njena “lična karta” bila je uloga Olge Petrović u popularnoj seriji “Pozorište u kući”. Ova uloga joj je donela veliku popularnost širom Jugoslavije, a ona je često govorila o tome koliko su je žene iz različitih gradova imitirale u oblačenju, češljanju i smejanju.
Nažalost, 1992. godine Stanislava je obolela od raka. Uprkos teškoj bolesti, nastavila je da radi i odigrala svoju poslednju ulogu u drami “Dugo putovanje u noć”. Pred smrt je objavila knjigu “Devetnaest društvenih igara”, u kojoj je otvoreno pisala o svojoj borbi sa bolešću i delila pisma koja je slala svojoj deci u teškim trenucima.
Stanislava Pešić je često govorila o svom životu sa dozom samokritike. Smatrala je da je “sve pogrešno odigrala, bila neodlučna kada je trebalo da bude odlučna, uverena da je ružna onda kada je bila najlepša” i verovala da je trebalo više da veruje u sebe.
Preminula je 20. novembra 1997. godine u Beogradu, u 57. godini života. Njena ostavština i doprinos srpskoj kinematografiji i pozorištu ostaju zapamćeni, a njen život služi kao inspiracija mnogima u suočavanju sa životnim izazovima.
