Sajo živi u Bosni, nedaleko od Ilijaša, blizu Sarajeva. Sebe opisuje kao velikog vernika, rođenog u mešovitoj porodici, sa ocem pravoslavcem i majkom katolkinjom. Sajo je 1991. godine sebe izjašnjavao kao Jugosloven i neopredeljen, ne osećajući nikakvu religijsku pripadnost zbog načina na koji su ga roditelji vaspitavali. Najveći deo svog života provodio je sa muslimanima, idući u školu s njima od prvog razreda do srednje škole, bez ikakvih nelagodnosti zbog toga.
Pre 1992. godine, Sajo je bio poznat kao Milovan. Bio je blizak sa muslimanima, često im je pomagao kada je bilo potrebno i smatrao je da im pripada. Kada se Jugoslavija raspala, osećao je tugu zbog tog događaja, ali je i dalje bio ponosan što je Jugosloven. Iako se zemlja raspala i promenila, Milovan nije osećao nikakvo neprijateljstvo ili neprijateljske poglede od strane svojih sugrađana.
Tokom tog perioda, Sajo se učlanio u političku stranku i jednom prilikom izašao za stranačku govornicu, gde je izjavio: “Dok je sveta, vakta i zemana, biće i muslimana. Ja ne želim da se opredeljujem da budem ni musliman, ni Srbin, ni Hrvat, ja želim da ostanem Jugosloven.” Njegov otac, koji je preminuo, nikada se nije zamerio ni sa Bošnjacima, ni pravoslavcima, ni katolicima.
Nakon tog govora, nešto se preokrenulo u Sajinom životu. Od 1992. godine, Milovan je postao Safet, odlučivši se za prelazak na Islam, osunetio se i promenio prezime u Bosanac. Ovu odluku donio je sam, iz ljubavi prema Bosni. Iako je promenio ime i veru, Sajo se nije odrekao svojih korena. U razgovoru sa pokojnim ocem, saznao je da su njegovi preci pravoslavci iz Crne Gore, ispod planine Golije. Sajo nikada nije zaboravio svoje pravoslavne korene, ali smatra da je njegov put bio da promeni ime i veru. Danas ne žali zbog te odluke i oseća se srećno i ispunjeno svojim novim identitetom.
BONUS TEKST
Da li ste znali da drvo Baobab, poznato i kao “Drvo života”, može živeti i do 2.000 godina? Ova izuzetna biljka, koja raste u Africi, Madagaskaru i Australiji, fascinira ljude već vekovima zbog svojih jedinstvenih karakteristika i mnogobrojnih koristi.
Baobab drvo (Adansonia) je prepoznatljivo po svom masivnom stablu koje može dostići prečnik od 10 metara, a njegova visina može biti između 5 i 30 metara. Najimpresivnija karakteristika Baobaba je njegova sposobnost da skladišti ogromne količine vode u svom stablu – čak do 120.000 litara! Ovo je posebno korisno tokom sušnih perioda kada je voda oskudna. Baobab stabla su poznata po svojoj otpornosti na vatru i sušu, što ih čini pravim preživelima u teškim klimatskim uslovima.
Pored svoje izuzetne sposobnosti da skladišti vodu, Baobab drvo ima i mnoge druge fascinantne aspekte. Njegovi plodovi, poznati kao “majmunski hleb”, su veoma hranljivi i bogati vitaminom C, kalcijumom, kalijumom i antioksidantima. Lokalno stanovništvo koristi plodove Baobaba za pravljenje sokova, džemova i praškastih dodataka prehrani, koji se sve više popularizuju širom sveta zbog svojih zdravstvenih benefita. Listovi Baobaba takođe su jestivi i koriste se u tradicionalnoj medicini za lečenje različitih bolesti.
Baobab je duboko ukorenjen u kulturi i mitologiji naroda koji žive u njegovoj blizini. U mnogim afričkim zajednicama, Baobab se smatra svetim drvetom i simbolom života i plodnosti. Mnoge legende i priče povezane su sa Baobabom, uključujući one koje govore o njegovom nastanku. Jedna od popularnih legendi kaže da je Baobab bio toliko ponosan na svoj izgled da je razljutio bogove, koji su ga kaznili tako što su ga okrenuli naopako, pa sada izgleda kao da su mu koreni u vazduhu.
Osim kulturnog značaja, Baobab drvo ima i ekološki značaj. Ono pruža stanište i hranu mnogim vrstama životinja, uključujući ptice, insekte i majmune. Njegova široka krošnja pruža hlad i zaštitu od sunca, što je posebno važno u vrelim afričkim savanama.
Dakle, Baobab drvo nije samo fascinantna prirodna pojava, već i ključni deo ekosistema i kulturnog nasleđa mnogih afričkih zajednica. Njegova izdržljivost, hranljive vrednosti i simbolički značaj čine ga zaista posebnim i vrednim divljenja.
