U mnogim delovima Srbije sve je više starijih neženja koji zbog nedostatka slobodnih devojaka u selima i manjeg interesovanja mladih žena za život na selu, bračnu sreću traže preko granice.
Poslednjih decenija postala je posebno česta praksa da se žene iz Albanije udaju za Srbe, jer se veruje da su vredne, posvećene porodici i spremne da grade zajednički život bez obzira na razlike u jeziku, veri ili običajima. Takvi brakovi često kombinuju tradicionalne vrednosti sa modernim načinom života, stvarajući harmoniju u različitim sredinama i obogaćujući međukulturno razumevanje.
- Profesor Milinko Bogdanović iz Ivanjice oduvek je sanjao o sopstvenoj porodici i deci. Iako su godine prolazile, nikako nije uspevao da pronađe životnu saputnicu koja bi delila njegove vrednosti i životne ciljeve. Uprkos svim izazovima, Milinko nikada nije odustao od svoje najveće želje – osnivanja porodice i ispunjenja životnog sna. Njegova istrajnost i vera u sopstvenu intuiciju pokazali su se ključnim u njegovom putu ka ljubavi.
Za Vjolcu iz Albanije čuo je preko njenih sestara, koje su već godinama udate za muškarce iz njegovog kraja. O njihovoj porodici iz Skadra stizale su samo pohvale – govorilo se da su vredni, pošteni i da ljude dele isključivo na dobre i loše, bez pravljenja razlika po veri ili nacionalnosti. Ove informacije pomogle su Milinku da se oslobodi predrasuda i tabu tema koje često prate brakove preko granice.
„Suočavao sam se sa tabuima vezanim za ovu temu. Međutim, važno je da čovek sam donese odluku i razume šta želi od života. Ja sam želeo porodicu iznad svega, pa sam zanemario priče i predrasude“, priseća se Milinko. Njegova odluka bila je vođena unutrašnjim osećajem i jasno definisanim životnim prioritetima.
Pre nego što je otišao u Albaniju, Milinko je buduću suprugu video samo na fotografiji. Ipak, unutrašnji glas govorio mu je da je ona prava žena za njega. Vođen intuicijom i poverenjem u svoje osećaje, odlučio je da putuje u Skadar i upozna je lično. „Iako se priča odvija u 21. veku, ima elemente tradicije. Njene sestre su već deset godina ovde, i znao sam da su izuzetna porodica. Dogovorili smo se i otputovao sam u Skadar“, ispričao je profesor.
Već na prvom susretu, shvatio je da je pronašao osobu sa kojom želi da deli život. Isto osećanje imala je i Vjolca. Iako su jedno drugom bili potpuni stranci, od prvog dana živeli su u slozi i međusobnom razumevanju. Njihova veza bila je primer kako intuicija, poverenje i iskrena namera mogu nadvladati kulturne i jezičke barijere.
- „Sve je sudbina, intuicija me vodila tim putem i nisam pogrešio“, dodaje Milinko. Njihova priča pokazuje da ljubav i posvećenost ne poznaju granice, te da se pravi partneri mogu pronaći i u situacijama koje deluju izazovno ili neobično.
Po dolasku u Ivanjicu, usledila je velika svadba, okupljanje porodica i prijatelja koji su podržali ovu uniju. Četiri godine kasnije, na svet je stigla ćerka Irena, koja je ubrzo postala centar njihovog života. Njeno prisustvo dodatno je učvrstilo ljubav između Milinka i Vjolce, unoseći radost i harmoniju u svakodnevicu. Roditeljski odnos sa Irenom postao je osnova za stabilan i srećan porodični život, a iskustvo pokazuje kako upornost, otvorenost i poverenje mogu rezultirati ostvarivanjem životnih snova.
Ova priča je takođe primer kako tradicija i moderni život mogu koegzistirati. Brakovi preko granice često kombinuju tradicionalne vrednosti i savremene životne potrebe, omogućavajući partnerima da grade zajednički život baziran na uzajamnom poštovanju, ljubavi i razumevanju. Za Milinka i Vjolcu, svaka prepreka bila je prilika da pokažu snagu ljubavi i istrajnosti. Njihov put od fotografije do stvarnog susreta, preko granice i konačno u zajedničkom domu, pokazuje da su ljubav, vera u sebe i poštovanje prema partneru ključni faktori za sreću i stabilnost u porodici
