Mi smo bila jako siromašna porodica, što nas nije sprečavalo da imamo velike snove i želje, naročito u vezi sa stvarima koje su nam činile srećnim. Iako nije bilo mnogo novca, moja majka je uspjela da nađe način da ispunimo jedno od svojih želja.
Moja sestra i ja oduvek smo želele da posetimo zoološki vrt, a nakon toga i muzej, jer su to bila mesta o kojima smo često pričale i sanjale. Moja mama, iako skromna u svim stvarima, učinila je sve što je mogla kako bi nas usrećila, pa je odvojila dovoljno novca za ulaznice i troškove prevoza.
- Bilo je to zaista divno iskustvo, jer ne samo da smo uživale u razgledanju životinja, nego smo imale priliku da se divimo i kulturnim sadržajima u muzeju. Taj dan bio je ispunjen radošću, pa smo čak jele napolju na jednoj klupi, u potpunoj harmoniji sa prirodom.
Međutim, na putu kući, dok smo išle prema autobuskoj stanici, moja mama je shvatila da je potrošila više nego što je planirala i da sada nemamo dovoljno novca za prevoz. U tom trenutku je shvatila da će nas, ako želimo da stignemo kući, čekati dugačak hod. Bilo je to sigurno oko devet kilometara, a tada je još počela da pada jaka kiša. Bili smo mokri, iscrpljeni i pomalo obeshrabreni, ali moja mama nije gubila nadu.
Odlučila je da uđemo u mali restoran kako bi se sklonili od kiše. Tamo je zamolila vlasnika restorana da upotrebi telefon, jer je želela da pozove nekog poznanika da nas poveze do kuće. Iako smo se nadali samo malom trenutku olakšanja, situacija je brzo poprimila neočekivan obrat.
- Vlasnik restorana, zainteresovan za našu priču, pitao je zašto nam je potreban novac, a moja mama mu je objasnila da nismo imale dovoljno da platimo prevoz. On nije samo dao novac za trošak prevoza, nego nam je poslao i hranu – dovoljno za nas šestoro, verovatno više nego što bi iko pomislio da je potrebno.
Moja mama je bila dirnuta ovom velikodušnom gestom i obećala je da će jednog dana pokušati da vrati taj dug. Međutim, vlasnik restorana ju je iskreno zamolio da to ne učini, već da umesto toga, kad god bude imala priliku, proslijedi to dobročinstvo nekoj drugoj osobi u nevolji. Njegove reči su bile jednostavne, ali snažne: “Samo učini dobro delo, a onda stani i ne očekuj ništa zauzvrat.” Ta poruka je ostala duboko urezana u našim srcima, jer nas je podsetila da, iako život ponekad može biti težak, dobrota i ljubaznost ljudi čine ovaj svet lepšim mestom.
BONUS TEKST
Piramide u Egiptu, a posebno Velika piramida u Gizi, fasciniraju ljude vekovima svojom monumentalnošću i tajanstvenim načinom gradnje. Smatra se da je Velika piramida sagrađena oko 2.560. godine pre nove ere, kao grobnica faraona Kufu-a. Visoka je oko 146 metara i sastavljena od preko 2,3 miliona kamenih blokova, od kojih svaki teži između 2 i 15 tona. Ono što je još zapanjujuće jeste da su Egipćani uspeli da ovako preciznu strukturu podignu bez upotrebe modernih alata.
Jedna od najzagonetnijih činjenica o Velikoj piramidi je kako su uspeli da tako precizno poravnaju njene strane prema četiri strane sveta. Severna strana piramide usmerena je prema pravom severu sa greškom manjom od 0,05 stepeni. Ovo fascinira naučnike i danas, jer nije jasno kako su drevni Egipćani uspeli postići toliku preciznost bez modernih instrumenata. Takođe, struktura piramide je toliko stabilna i otporna da je preživela hiljadugodišnje erozije i zemljotrese.
