Džulija Evans medicinska sestra iz Kanade, doživela je iskustvo koje se retko viđa njeno srce je bukvalno stalo usled šoka izazvanog alergijom na polen ljiljana.Na ovu temu pročitajte više u nastavku našeg članka.
Džulija Evans, medicinska sestra iz Kanade, doživela je iskustvo bliske smrti u izuzetno neobičnim okolnostima – njeno srce je doslovno eksplodiralo usled anafilaktičkog šoka, izazvanog alergijom na cveće. Iako iskustvo bliske smrti nije retkost, ovo je bilo potpuno drugačije zbog načina na koji je došlo do njega.
Džulija je u gostovanju u podkastu Džefa Mara pričala o tom kobnom jutru 2018. godine. Tog dana, stajala je pored buketa ljiljana u bolnici, nesvesna toga da je izuzetno alergična na njihov polen. Nagle reakcije nije bilo moguće predvideti, i ubrzo je izgubila svest i pala u stanje bez pulsa. Seća se trenutka kada je počela teško da diše, dok je njena koža prelazila iz plave u sivu, boju smrti. Iako je kolega odmah delovao i ubrizgao joj injekciju adrenalina, dogodila se greška u lekovima, što je izazvalo nagli pad njenih vitalnih funkcija.
Džulija se priseća kako je osetila naglu eksploziju unutar svog tela, osećajući se kao da je pogođena u glavu. U tom trenutku, njen srčani ritam je potpuno stao, što je izazvalo kliničku smrt. “Moje srce je eksplodiralo… bilo je toliko lekova u meni da je jednostavno stalo”, rekla je, opisujući trenutak kada je njeno telo postalo beživotno.
- Dok je bila u tom stanju, doživela je trenutak kliničke smrti kada je čula glas svoje preminule majke. Iako je preminula 1983. godine, Džulija je bila sigurna da je njen glas bio jasan i prisutan: “U redu je, dušo. Mama je ovde. Ne plači.” Tu je nastala ta nevjerojatna povezanost između života i smrti, kada je Džulija osetila neverovatnu ljubav i mir, kao da je bila darivana najvrednijim poklonom – ljubavlju prema sebi. Osećala je prisutnost svih ljudi koji su preminuli pre nje, što je bilo duboko emotivno iskustvo.
Međutim, ubrzo nakon toga, iznenada se vratila u svoje telo. “Pogledala sam dole i shvatila da sam potpuno gola, kao od majke rođena”, prisetila se. Bila je zapanjena kada je shvatila da je njeno telo prekriveno elektrodama i žicama, a ne onim “božanskim čistim” iskustvom koje je prethodno doživela. Taj trenutak bio je pomalo šokantan, ali je bio ključan za njeno potpuno vraćanje u stvarnost.
Posebno emocionalan trenutak za Džuliju bio je kada je medicinska sestra koja joj je spasila život, Šeril, na trenutak poprimila lice njene majke, koja se takođe zvala Šeril. Ovaj fenomen je bio za nju poslednji znak njene povezanosti sa svetom između života i smrti.
Džulija se na kraju osvrnula na to da mnogi ljudi koji su prošli kroz slična iskustva kliničke smrti navode da su osećali ljubav. To je zajednički faktor u svim pričama o preživljavanju, stvarajući snažnu povezanost među ljudima koji su prošli kroz ovakve neverovatne trenutke.
