Rođena je 14. novembra 1984. godine u Kragujevcu, u muzičkoj porodici njena majka Verica Šerifović takođe je poznata pevačica narodne muzike. Marija je postala i majka, što je dodatno obogatilo njen život. Često ističe koliko ju je majčinstvo promenilo i koliko joj znači ta nova uloga.
Marija Šerifović, poznata po svojoj emocionalnoj dubini i izuzetnoj muzičkoj interpretaciji, ostala je urezana u kolektivno pamćenje publike širom Evrope kada je 2007. godine pobedila na Evroviziji. Njena pobeda nije bila samo muzički uspeh, već i emotivni trijumf žene čija umetnost izvire iz duboko ličnih i životnih iskustava. Iza njenih moćnih nota krije se priča protkana ljubavlju, gubitkom i snagom, a jedno od najemotivnijih poglavlja te priče vezano je za njenog brata Dušana, čoveka koji joj je bio sve – brat, prijatelj, mentor i oslonac.
- Dušan je imao ključnu ulogu u Marijinom odrastanju. Njihova povezanost bila je više od porodične – bila je neraskidiva emocionalna veza zasnovana na dubokom razumevanju i međusobnom poverenju. Dušan joj nije bio samo brat, već životni vodič, osoba u koju je imala bezgranično poverenje. Nažalost, njegov život bio je obeležen borbom sa ozbiljnom srčanom bolešću, koja mu je dijagnostikovana još dok je bio dete. Uprkos svemu – bolnim terapijama, teškim danima i operaciji u Londonu – Dušanova bitka sa bolešću završena je njegovom smrću u 42. godini. Taj trenutak bio je prelomna tačka u životu Marije, ostavljajući neizbrisivu prazninu i bol koju je naučila da nosi sa sobom.
Njegova hrabrost i vedrina, čak i u najtežim danima, ostali su duboko urezani u Marijinom sećanju. Govoreći o njemu, uvek ističe njegov optimizam, snagu i dobrotu. Iako je patio i prolazio kroz ogromna fizička i psihička iskušenja, nikada nije dozvolio da se njegov duh slomi. U tom svetlu, Dušan je bio ne samo inspiracija, već i simbol nade i neuništive volje. Za porodicu Šerifović, lečenje nije bilo samo emotivno iscrpljujuće – bilo je i ogroman finansijski izazov. Troškovi koje su imali u pokušaju da mu pruže najbolju negu bili su veliki, ali snaga i ljubav unutar porodice pomogli su im da izdrže.
Posle Dušanove smrti, Marija se dodatno zbližila sa svojim polubratom Danijelom. Njihova međusobna podrška prerasla je u zajednički profesionalni poduhvat – otvaranje škole pevanja. Iako je na prvi pogled reč o poslovnom koraku, škola je mnogo više od toga. Ona je postala emotivno utočište, mesto gde se tuga pretvara u kreativnost, a ljubav prema muzici ostaje večna. Kroz rad sa mladima, Marija i Danijel čuvaju uspomenu na Dušana, negujući njegove vrednosti i životnu energiju.
- U Marijinom stvaralaštvu, bol zbog gubitka brata ogleda se i u njenim najemotivnijim pesmama. Tekstovi koje piše ili izvodi često su protkani dubokim emocijama koje dolaze iz ličnih rana. Njena sposobnost da kroz umetnost izrazi ono što rečima ne može, stvorila je posebnu vezu sa publikom, koja u njenim pesmama pronalazi utehu i razumevanje. Svaka nota koju otpeva nosi deo njene duše i sećanja na Dušana.
Kroz javne nastupe i objave na društvenim mrežama, Marija ne dozvoljava da uspomena na brata izbledi. On je prisutan u njenom svakodnevnom životu – kao svetionik, kao glas savesti, kao tiha snaga koja je vodi napred. Uvek ističe koliko joj je značio, kako joj je pomagao da ne skrene sa pravog puta i kako njegova ljubav još uvek živi u njoj.
Svojom otvorenošću u vezi sa gubitkom, tugom i ličnim borbama, Marija je postala primer mnogima koji se suočavaju sa sličnim traumama. Njena hrabrost da govori o tim temama javno, ukazuje na važnost mentalnog zdravlja i potrebu za emotivnom podrškom u teškim životnim trenucima. U svetu gde se emocije često skrivaju, ona ih koristi kao alat za lečenje – sebe i drugih.
Sećanje na Dušana živi ne samo u njenim rečima, već i u svakom projektu koji stvara. Njegova priča pretočena je u pesme, nastupe i humanost koju neguje. Kroz umetnost, ona gradi most između prošlosti i budućnosti, tame i svetla, gubitka i nade. Marijin život je primer kako tuga može postati snaga, a bol pokretač stvaranja.
Brat nije bio samo član njene porodice – on je bio duhovni saveznik, figura čija je vrednost nemerljiva. Njihova priča podseća da prava ljubav ne prestaje fizičkim odlaskom i da umetnost može postati večni svedok te ljubavi. Marijina snaga da iz lične tragedije iznedri stvaralaštvo koje inspiriše druge, ono je što je čini jedinstvenom umetnicom i snažnom ženom.
