U današnjem članku vam donosimo priču čovjeka kojeg je majka napustila po samom rođenju.Svako dete nosi u sebi želju da sazna odakle potiče, ko su mu roditelji i kakva je njegova prošlost.
Za Stiva Edsela ta potraga bila je duboko emocionalno iskustvo koje je trajalo čitavog života. Kao mali, znao je da je usvojen i da njegovi staratelji čuvaju stare novinske isečke, među kojima je jedan postao senka koja ga je pratila. Isečak sa naslovom „Majka napušta sina i beži iz bolnice“, objavljen 30. decembra 1973. godine, duboko mu se urezao u pamćenje, više od svih drugih.
- Stiv je znao da je usvojen, ali nije znao ko su mu biološki roditelji. Iz novinskih tekstova saznao je da je njegova biološka majka bila vrlo mlada, rodila ga sa samo 14 godina. Tog dana, kada je došla u bolnicu sa svojim roditeljima, svi su dali lažne podatke o svom identitetu. Ubrzo nakon što je rodila sina, nestali su – i roditelji i devojčica koja je rodila. Fotografija koju su napravile medicinske sestre bila je jedino što je Stiv znao o svojoj majci dok nije napravio DNK test decenijama kasnije.
Nakon što je smešten u hraniteljsku porodicu Edsels, koja ga je kasnije usvojila, Stiv je odrastao sa znanjem da je usvojen, ali je tek sa 14 godina počeo da se raspituje o svojoj biološkoj majci. Sa 40 godina, odlučio je da ponovo pokuša da pronađe majku. U 2013. godini, koristio je DNK testove da istraži svoju prošlost, a zahvaljujući tehnici gena genealogije, koju je pionirski koristio Keke Mur, Stiv je ubrzo bio na tragu svoje majke.
Nakon nekoliko nedelja pretrage, Mur je suzila potragu na dve žene. Jedna od njih bila je u braku i imala decu, dok je druga bila nezaposlena i nije imala decu. Nakon što je Stiv saznao ko je njegova biološka majka, šokantna istina o njegovim roditeljima ga je zatekla: „Izgleda da su vaši roditelji u krvnom srodstvu“, rekla je Mur. Ispostavilo se da su Stivovi biološki roditelji najverovatnije bili u krvnom srodstvu, što je imalo duboke emocionalne i psihološke posledice na njega.
Ovaj šok je izazvao u Stivu brojne emotivne reakcije: bes, sramotu, gađenje i razaranje. DNK test je pokazao da je otac mogao biti ili njegov ujak ili deda, što je samo povećalo njegovu unutrašnju borbu sa sopstvenim identitetom.
Nakon što je Stiv pokušao da kontaktira svoju biološku majku, poslao joj je pismo u kojem je uključio fotografije i poruku, ali nikada nije dobio odgovor. Taj potpis na povratnici bio je jedini dokaz da je majka zapravo primila pismo. Iako nikada nije dobio odgovore na svoja pitanja, Stiv se borio sa pitanjem da li nešto u njegovoj suštini nije u redu, jer je rođen pod okolnostima koje su uključivale incest.
- Iako su prva tri meseca nakon otkrića bila izuzetno teška, Stiv je nastavio da se bori sa svojim pitanjima. Rođen sa šumom na srcu, morao je da prođe kroz nekoliko operacija. Njegova i Mišel, supruga, borba da imaju decu bila je jednako mučna. U Fejsbuk grupama, mnogi su delili svoja iskustva vezana za bolesti koje bi mogle biti povezane sa incestom.
Posle nekoliko godina potrage, Stiv je konačno identifikovao svog biološkog oca. Ispostavilo se da je otac bio stariji brat njegove majke. Iako je Stiv pokušao da uspostavi kontakt, otac nikada nije odgovorio na poruku. Međutim, Stiv je našao utehu u tome što je upoznao rođaku svoje majke. Ova rođaka i njena porodica su ga prihvatili, a to je bio prvi put da je Stiv osetio pripadnost i ljubav od biološke porodice.
Iako njegova biološka majka nikada nije odgovorila na njegove poruke, Stiv se nada da će jednog dana biti u mogućnosti da je upozna. Svake godine čestita joj rođendan na Fejsbuku, iako zna da ona nikada neće odgovoriti. Njegova priča ostaje svedočanstvo o snazi koju je Stiv našao u suočavanju sa traumama, iako nikada nije saznao sve odgovore na svoja pitanja. Na kraju, Stiv je pronašao novu porodicu i pronašao unutrašnju snagu koja mu je pomogla da izdrži kroz sve emotivne oluje kroz koje je prošao.
