Iza osmeha legendarne pevačice Gordane Lazarević krije se bolna životna priča. Ona često ističe da se tužni ljudi najlepše smeju, i to sa razlogom. Postala je sinonim za pozitivnu energiju i šarm, a svi joj se dive kako fenomenalno izgleda u sedmoj deceniji života. Pored sjajne karijere koju je izgradila, njoj je najvažnije što je ostala “naša Goca”.
- Njeno detinjstvo nije bilo nimalo lako. Jedan od najtežih trenutaka u njenom životu bio je kada je njena majka poginula. Takođe, kada je sa ocem i maćehom otišla da živi u Beograd, svakodnevno je dobijala batine. Uprkos tome, Goca je uvek imala borben duh i nikada nije odustajala. Njena priroda je takva da je osmehom borila, jer je verovala da lepa reč i osmeh mogu otvoriti gvozdena vrata. Ceo život je tragala za malo ljubavi od svakoga. Iako se nije osećala nevoljeno kao dete, ipak je uvek žudela za ljubavlju i prihvatanjem.
Gocina majka je mnogo patila za svojim naslednicima, ali sa druge strane, nije želela da izgubi muža. Jedva je izmolila tatu da se vrate iz inostranstva, ali pri povratku, doživela je saobraćajnu nesreću i poginula. Goca je tada imala deset godina. Otac joj nije znao da pruži ljubav, ali je postavio osnovne postulate života. Bio je vizionar iako nije imao ni četiri razreda osnovne škole. Uvek je govorio da treba da budu školovani i da otvaraju sebi vidike. Zahvaljujući njemu, Goca je završila srednju turističku školu i započela studije turizma i ugostiteljstva, ali ih nikada nije završila.
Pre nego što je počela da živi i radi samostalno, mnogo se namučila. Bilo je trenutaka kada se po deset dana nije presvlačila. Roditelji su je ostavili kod strica i strine kada su otišli trbuhom za kruhom u inostranstvo. Kasnije su je ostavili u kući u šumi sa neuglednim čovekom koji se nije presvlačio po deset dana. Ta surova situacija ostavila je posledice na njeno zdravlje, uključujući i gastritis koji vuče od ranog detinjstva.
- Kada je jedna od maćeha došla u njihov život, Goca je smislila način da pobegne od kuće. Izabrala je srednju školu koja nije postojala nigde u blizini, samo da bi otišla u Beograd. Tamo je živela kod rođake jedne od maćeha, ali je svakodnevno trpela batine od njenog sina. Uprkos svemu, nije se žalila, već je na kraju odlučila da ode.
Goca je takođe doživela gubitak svoje najveće ljubavi, što je bio još jedan težak trenutak u njenom životu. Imala je dve velike ljubavi, od kojih je s jednim raskinula, a drugi je prerano preminuo. Njena tuga je bila očigledna i najbliži su je naterali da se trgne i vrati osmeh na lice. Shvatila je da ljudi žele da vide veselu Gocu, iako je njena tuga duboko u srcu.
Ona ne skriva svoje emocije i uvek je vrlo direktna. Kada se smeje, smeje se od srca, kada plače, plače zaista, a kada voli, voli do kraja. Ljudi uvek znaju na čemu su s njom, jer ne može da sakrije svoje emocije. Najveći kompliment za nju je kada je ljudi iz naroda zovu “naša Goca”. Nikada nije želela da bude primadona, već je srećna što je ljudima iz naroda, i zahvalna je na tome.
